Pripovetke / Grigorije Božović

3 ЗЛАТЕ ИЗ СЛАТИНЕ = 121

ухвати за револвер, но овај му махну руком да се не боји и да му није изишао с рђавом намером.

— Имаш здраво-живо од војвода Јаковчетов: али ће дојдеш код него тамо в орман, али тој да дојде кај тебе дома 2

Злате се нађе на незгоди. Тешко је поћи у шуму човеку који ти свакако за добро не долази, а још грђе пустити га у село, у своју кућу, и на тај начин учинити велику саблазан за цело још ровито село.

— Војводата ми рече: „носи му здраво-живо и чесна дума за живота му“.

— Арно, ако збориш истина 2

— Еве крст! — па се прекрсти и Злате пристаде.

На једној рудини више Слатине беше расположена чета Јаковчетова. Предстраже беху пажљиво размештене, а сам војвода сеђаше под једним дубом,

изговарајући својем писару неке наредбе. Остали чет- _

ници у нереду беху се извалили по трави, ко ничке, ко наузнак. Али сваки беше пушку добро пригрлио. Мрачна обличја, разбацана овде-онде по узбујалој трави, гологлава и чупава, просто напомињаху поклану гомилу да ти се кожа најежи. Јаковчетов са шупљим самозадовољним изразом на лицу, победоносно сеђаше међу својим попадалим „момчета“, задовољан што им може одмах подвикнути да изврше сваку његову заповест.

Кад му Злате назва Бога, он веома мало мрдну с места, позва га до себе да седне, па се онда још више усправи и узе цезарски изглед. Пошто га угости цигаретом и горском кавом, коју поднесе разбарушени четник, што више личаше на Скита него да нашњега Маћедонца, он пређе на ствар, које ради је помучио себе и своја „момчета“ да дођу и потраже га.

·.. Од Златетова држања у Битољу при Енверовој опсади сви су у усхићењу. Сви веле како је он велики Словенин. Христо Матов се крсти на њега, заклиње њиме. Дамњан Грујев послао му је дивну пушку најновијега система, а Сарафов прекрасан часовник. Чуо је за њега сам кнез, па му је преко