Pripovetke / Grigorije Božović

ЗЛАТЕ ИЗ СЛАТИНЕ 125 -_____ ша нцатнивни лтннанн ____________-_________-

баш веома издашне руке. Њега одмах озари тешка мисао да му је син преполовљен, придобивен и послан натраг да руши оно што буде зидао он, Злате. И би му криво и тегобно, али остави да будућност сама расветли.

То се брзо поче. >

Сиљан врло често с пуним устима причаше о својем ропству, о бугарској сили и о том како је војвода Божин према њему био необично расположен и најзад га обдарио новцем и оружјем.

— Луђе сет, грев јет да не кажа! — завршаваше он много значајно, п' гађајући тиме опа усред срца, тако да је Злате једном приликом пљунуо од једа и узвикнуо:

— Стрвојади, мршари сет, а не луђе!..

Бушкарање отпоче. Сиљан брзо нађе у селу неке незадовољне типове што особито Златета не мирисаху и који својим носовима осетише да ће бити извесне користи. С њима он стаде радити за бугарску организацију на прекор својему оцу, који се сад особито труђаше у супротном правцу. И то му би мало. У својој рођеној кући, у очеву отсуству, он поче наговарати мајку, браћу и стричеве да се окане безумнога Златета, који хоће кућу да упропасти, ратујући за некакве Србе, којих и нема у Маћедонији.

— Тој веће сака да су Срби и кајшто и нема. А мије сме Бугари; оти да ја крепиме српска работаг

_ Злате осети и позва га насамо. На његове исказе он му рече да је на погрешном путу и да Бугараши неслано лажу говорећи да су Маћедонци Бугари.

— Еве, синко, бил си во манастир Поречки. Тамо икони во црква несе од бугарски цареви и краљеви, туку од српски. Туа во тој манастир има слика краљ-Вукашинова. Знајеш, тој беше татко Краљ-Маркоје и господар ва Прилепско, Битољско, Кичевско, Пореч и Охридско. И тамо писујет старосрпски: благоверни краљ „српски Вукашин, господин од Прилепа... Ова земља да беше била бугарска,