Pripovetke / Grigorije Božović
126 ГР. БОЖОВИЋ
ће пишуваше за краљ да бене бугарски, а не српски. И тако је всекуде, во манастири и цркви. А во тоа ја повеће верунам од колко на заплетени учени приказњи и српски и бугарски. И кога је така, ја ћа умрам како Србин, како татко ми и всекоји стари поречки Срби. А кој је мој и ако не ме послуша, туку се стори предавник, ћа го проколна! Овије зборови, синко, од умо да не и вађаш...
___— Само, тој збор, тате, и такви работи пари не чинат !
— Хм... пари не чинатр Демек без пари нема ништо. Златев син таткоје тако му велит... Срам! Така се крепит народност 2 !
— Туку ја несум будала да гинам за Срби, татко!
— А татко будала је 2
— А, не вела... може...
- _— Е, може и ти ће бидиш таков будала. И то може дори је жив Злате!. — плану он, претећи му прстом и остави га.
М.
По Златетову наговору једнога јесењега дана изненадно дође у Слатину војвода Дане Крапчанин са неколико четника и похватавши све бушкараче и незадовољнике, изведе их псвезане насред села, где беху свикани сви Слатинчани са децом и женама.
Кад све беше готово за страшни суд појави се и Злате, гонећи пред собом везана Сиљана, са обешеном му манлихерком око врата, окренутом грлићем доле, каошто се доводе убице на народни суд. Кад гомила ово виде, премре и задрхта, јер осети да шале неће бити, кад и отац рођена сина води да му се суди по четничком законику, који је врло неболећ.
Војвода Дане, жустар и окретан момак, који је у организацији имао прво задатак да лечи унутрашње бољке, позва на један крај старце и сеоске старешине, објавивши да саставља горски суд, који ће у име горскога штаба судити и пресуде извршити. После овога он позва кривце и поче да их испитује зашто су радили на српску штету кад су Срби, а не