Pripovetke / Grigorije Božović

78 ГР. БОЖОВИЋ

али не онако као раније кад им је његова пушка била потребна; кад су од ње као од грома падали њихови крвници и многи ораховачки зулумћари. Хладно и некако сажаљиво и презриво су га дочекали, а не као пређе кад су га њихови лаутари жива уз песму славили као јунака из давнине. Још сутрадан га одвели на дно села у своју воденицу и рекли му да меље свету на ујам. Мирно и бездушно каошто домаћин остарелу седленику скине седло па привали самар, да уместо господара носи товар од стотину старих ока. Опет зато ни по јада: но се- слатко на растанку насмејале Потурице.

— Зашто, бре Перо, неси бегаја са твојим Ср-

бијанцима 2 — Зашто 2!.. Тако!.. = Ће изгубиш главу, море... Зашто остаде2

== _ — Турци, Турци, веро врбова!.. Зашто 2.. Море, | за инат!.. > |

Отишли они одмах горе у село, а њега оставили сама без ичега: ни секиру му, да је крај врата држи, не дадоше. Напустили га у трошној воденици, да усамљен заиста премишља зашто није избегао из овога опаснога и крвавога места, кад су избегле војске, народ, најбољи људи из краја. Нису хтели да падну непријатељу у руке или остану на сумњиву милост суседа иновераца. Памтили су стару изреку о вери на колену, а он је то заборавио и остао. Он, Пера Симић, брат Трифуна Леденичанина, од пушке којега је, пола Ораховца у црно завијено и то баш под Турцима 2 Он, који има на души више од стотине Турака: који је убијао Арнауте тако лако, каошто је после јео печено јагње у кући која га је замолила за ту услугуг У Ораховцу нема виђене турске куће која није осетила његову пушку. Само за Мириће он је убио дванаест људи. Па се опет неким чудом одржао да дочека и прво ослобођење и садање поновно ропство. Збиља, зашто и он није побегао

— Бегај, Перо биро, живо ти видело божје! рекла му је помајка, мати Шабана Мирића, кад су Бугари заузели Суву Реку.