Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА 5.501

„Залуду су, господару, закони и законици, кад их нико не штује. Има један велики законик у корицама кожијема а сребрнијема окрајцима, низ којега висе печати обли као дно од кутије; стоји вазда господару под узглавницом, и каживао ми је из њега, да кад би му ко уграбио чељаде са његовијех проња, требало би грабежљивцу урезати десно. ухо. Но данас ко се обазире на те ваше књижурине 2“

„Да... да...“ примијети Бубић „збиља је оно чељаде Мединово 2“

„Како не!“ захита Радо.

„То би по законику нашему био грабеж2“

„Двоструки.“

„Дакле ако је истина, Радо, што ти кажеш, игуман је погазио законик“.

„ДЦрковни и свјетовни“.

„Оба 2“

„То му није, господару, првом“.

„Па како то се смије 2“.

„Ви господа знате.“

„А што говори Марија, пуница ти“

„Као и ти“.

„Што Раде 2“ ђ

„Да је уништен госпоцки законик“.

„Не будали, Радо, законик није уништен но поколебан.“ „То је, господару, горе“.

„Није, ни дао Бог“.

„јест богме, господару. Да је уништен не би га већ ни било, но је погажен то је зло“.

- „Погодио Радо. А саде“

„Не ваља господи законик“.

„Ко вели 2“

јаве

„Муч рђо!“

„Хоћу ја, но неће свијет.

„Који свијет, Радо“

„Ваши кметићи“.

„„Добра ти је, Радо! Евала! кад чују кмети да се може мимо законика, ми господа штетни“.