Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА 63

Додаде му друг помукло „Мркоњића“. Опетује први:

„Ружу Мркоњића коју сте за ваше сврхе преграбили, и ако ми је не предате, како старији "хоће, да вам разорим стан“.

„Какву жену тражите 2 не знате ли да у манастиру нема жена 2“ одговори забуњени игуман.

„Та ти, калуђере, не помаже. Требало би право да их нема, но ви сте“ чита из писма, „погазили два закона црковни и свјетовни“. |

„Честити господине!“ настави игуман хладнокрвно али достојанствено, „ми нити грабимо нити отимамо, нити кому о пакости радимо. Овај се самостан градио да буде уток и прибјежиште биједнијема, житница гладнијема, свјет заведенијема и преваренијема, а не окови ни тамнице. Ружа Мркоњића остала без оба родитеља на злу маћуху, која је сили да превјери и да узме мужа мимо онога којему је отац обећао, прибјегну на црковно, гђе ће живјети мирно и поштено док јој дође вјереник, или му смрти чује. Што ме страшиш да ћеш ваљати манастир топом, он би се право онда развалио кад би престао бити утоком биједнијем сиротама. Чуо сам да влада, којој ви служите, гради Богу цркве и манастире, али још нијесам чуо да ограђене ваља“.

Часник, љутите нарави, поче да се горе жести. „Ружин вјереник 2 то је државни злотвор, који неће

никад видјети своје куће. Био је окројио под Скадром _

како не би од нас ни гласника пошло, кад би нас Турци погнали. Грехота вам је, игумне, варати то дијете сироче празном надом. Она је дуждева кћи, па ће се дужде старати за њу; он зна наказати, заштитити и помиловати, а ви калуђери најбоље да се прођете свјецкијех посала, и да се молите Богу по закону. Него се разабери и предај Ружу да откупиш главу, погазио си једном закон, немој сад другом“.

Игуман отповједа уљудно али живахно: „И ми имамо наш закон којега и Турци донекле сносе. Није то закон гордости, ни силе, ни освете, но смирења, праштања и љубави. Тај закон, кому ми служимо, није нам обезбиједио ни животе ни станове. Помоћ