Pripovjesti : crnogorske i primorske

78 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

се тријем под бременом угнуо, и би чисто поринуо, но му поставе потпираче под љемез и тако га у дубак одрже.

Шћепан је простирао своју хитрину и на даље, пак се лијечењем припитоми народу, проучи му ћуд и наду највише у сусједној Црној Гори, која у то доба мирно живукаше под црквеном управом доброга и побожнога старца владике Саве Петровића.

Јесени пође до Црмнице, пак се тамо стани код некаква попа Кнежевића, гдје нађе, као у Махинама, лијепу гозбију и дочек. Ту, лијечећи и траве купећи, чује из устију народа, на посијелима, на гувнима, у млинима, читаву повијест Црне Горе, а највише упамти то, како су Црногорци упити у Мошкова, и како у њега све надање полажу.

У повратак обиде Ријечку Нахију до добрског села, пак се зимус опет сними низ Браиће у Махине.

0 Клименудне газди му Марковићу крсно име, дође у званице на пиће њеки Марко Тановић Подострожанин, и он Махина, који је ходио у Петров град су неколико Црногораца да се поклони цару рускоме Петру И, и да донесе Владици Сави царске грамате. Шћепана је тај дан спопала грозница, пак се у постељи пригурио, и под пустом бобоћаше кад се гости вином ређаху. Тановић, лијепи и говорљиви Срб, . поче да прича о цару и о мошковској господи, какви су царски двори, какве ли баче, воденице, мраморне стубе и златне коњушнице! како га је цар по рамену купнуо, а за перчин од мила Бога дохватио; пак све од једном дубоко потхвати и уздахне: „Но сам чуо да му се зла оби, омрази га Орлов жени Јекатерини, као тобож да настоји да вјеру у Мошкове преврне, те скоче господа једно вече око по ноћи, окупе најузданије стражаре, довати цара, спреми спутана у Сибир, и тамо га затвори у мрачној кули; а народу излажи да је преминуо: пак му живу појали опјело три дана без патиха. Каза ми Бубић ту скоро пред Будвом да је чуо од једног Грка, како је цар из куле омакао и негђе у беспуће ударио, а господа му жену окруне, пак Орлов. за њом влада и благо грне. Ово