Pripovjesti : crnogorske i primorske

84 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

П. ШЋЕПАН ЦАР.

Тешко би и претешко било вјеровати да није знао Шћепан, како се по срмти Петра [11 огласио царем у његово име њеки Пугачев у дну Русије, пак и други и трећи узвили народ овом варком, док су један по један сви злијем обршили. А ко зна да није и оно причање Тановића о Клименудне открило ову ствар Шћепану први пут2 Како је, да је, нама сад не треба гонетати кад смо се већ зарекли писати само оно што казује пук. Све одједном пуче глас по приморју да се објавио цар руски у Махинама. Каошто бива вазда у сличнијем пригодама, тако се збило и онда; свако казива ствар не како је чуо, него како му је милије; многи додају снитве, пресказивања, чудеса, а ко хоће да друге надмудри, каже како се он давна сјетио да је то Велики Господар, тек што га је првом видио, али да се бојао говорити: „Рађи сам био да се о другоме обије; пак иако, нијесам царевима много вјешт, онај говор, оно лице, онакви дочек и поглед нема до у цара.“

С прва почну ходити поједини људи крадимице, но је било мучно доћи до Шћепана празноруку, а и да је кому Марковић пустио улазак, Шћепан је мало говорио и већ сасвијем преокренуо својијем обичајем. Иза тога почну прилазити људи од опћина и они на поклон и с поклонима, свака се моба натјецаше да бољи колач принесе цару. Узруја се читаво приморје од Дубровника до Бара, те готово не мину дана да не дође гдјегдјеко на поклон.

Сједијаху у Котору ванредан провидник, а у Будви кнез, оба наравно властелина млетачка, која управљаху земљом; али над комунима (овако се онда зваху, пак и данас зову, опћине маинска, поборска и браицка, које Венеција митом и пријеваром окрну Црној Гори) Марк Антоније Бубић надгледаше. Старином Махина, примивши властеоство млетачко окрену вјером и пореклом. Овај Бубић, охоли човјек, надут а сметен, није с прва мислио да ће му ова