Pripovjesti : crnogorske i primorske

88 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

и инокосни, хоћемо да владамо крстом и јеванђељем злице које већ у ништа не вјерују, што већ од ничега немају џаса. Но ако га народ прими као цара, тот га њему, дигнимо ми самар с врата; чувајмо цркву и вјеру, одвојимо их од свјецкијех посала, да сирово дрво не изгори уза сухо. И Христос је рекао: моје царство није од овога свијета, а ми што смо грешни радимо да га надмудримо.“ На такве ријечи згрози се опора ћуд Тодосијева, пак се дохвати објема рукама за сијеру и дугу браду, каода ће је ишчупати: „Да је тако мислио Данил, данас би оџа на Цетињу алалека. Ето ти га ту, пак га ти најпрви цели у руке, ја чисто нећу.“ — Пољуби владици десницу пак низ стањевске рудине пријечцима сустопице сађе у манастир подмаински да гледа шта се ради. Мало се кад на свијету могло одржати задуго вријеме господарство у слабијем рукама, о томе је пуна повијест свијецка примјера. — Један дио народа, а ово су добри, почитује господара да га брани од злица. Други дио почитује га од страха и за невољу, те кад га опипа слаба надебља, јер га се не боји, пак постане добријема бич, а господару одметан. Овако се згодило и у Црној Гори у то доба. Видјеше прибранији да је владика слабашан, те дођу до Шћепана и позовну га да међу њих дође. Чисто два три од њих знали да је он лажац, али опет реку: „Ми се прођимо поповске- владе, њим ћемо плашити народ, а он ће играти како ми успјевамо.“ Уроче да изађе на Цетиње са неколико Махина о маломе Госпођинудне, и ту да га прогласи народ царем. Мали је Госпођиндан на Цетињу храм и народни светац. Ту се окупи множ велика народа на светковину и завјете из све Црне Горе, приморја и оближњих земаља. Ту падну одасвакуд слијепци, који уз гусле пјевају јуначке пјесме, пропаст српскога царства и погибију српске госпоштине. Народ се свије око пјевача да чује и упамти пјесму, многи уздишу и плачу, а сви кипе. Иза божје службе и ручка, момчад баца се каменом с рамена, скаче, игра, граби капе, сијече од једног маха говедима главе у