Pripovjesti : crnogorske i primorske

ЕЈ г “"" | “ А Зи ји Ена чаја“ ~

ШЋЕПАН МАЛИ 89

опклад, води коло око цркве; а старци посједају по пољани и разговоре воде. -

Старјешине црногорске опреме перјанике по Шћепана да га помоле да изађе пред народ. Кад Шћепан стаде пред народ, а уза њ махински главари, почне га запитивати протопоп Абрамовић ко је и откуда је, је ли бијела врана или црна, да се не варају. Шћепан није био веома ријечив, а и оно што је знао говорити заносио би по туђ крој, што ако и није многе слушаоце плијенило, опет је народу доказивало да је човјек збиља из далеке земље. Он је знао врло добро колико је опасно и стидно градити се царем, пак је вјешто тајио оно што би га навело да себе обличи. Стојећи у дубак, с капом на глави, подбочио се мачем, пак пробесједи овако: „Богобраћо Црногорци! Откад се побратимио мошковски народ Црногорцима од тога смо доба дужни један другому у помоћ присскакати, пак и један за другога гинути, полазити се, мијешати и упознати. У Мошковији сад су ствари удариле низа страну, као по прав' гђе жена пуштеница влада, која је вијенце погазила кад својега мужа ·зајми у беспуће. _Ја сам могао гђе и гђе главу покрити да се од таквога зла уклоним да својијем очима не гледам укоре који данас Мошковијом владају, али ме срце потезало свакад пут Црне Горе. По питању прођем многа брда и поља, пребродим многе ријеке и језера, прегазим турску земљу и латинску, док допрем у ваше сусједство да вас из потаје опипам и упознам. Све што сам о вама чуо и мислио то и нађох. Данас, о вашему највишему свецу на дан слободе, кад се јунаци славе, а браниоце својег огњишта излажу свијету на видик; ево десх главом између вас, да вас поздравим, да се упознамо. Ја се уздам да ме неће до овђе стићи биједа, и да ће се просути зује и валови, који против мени брече, а ове стијене, у које је слобода, одасвуд прогната, нашла уточиште и одмор.“

Ко није на сваку ријеч напосе пазио, но на читави говор, није се ни сјетио како је заплетен и мутан. Но протопоп Абрамовић намигну Тановићу