Pripovjesti : crnogorske i primorske

ШЋЕПАН МАЛИ 93

ит. РАТ И БОЈЕВИ.

Откад прогласи Црна Гора Малога Шћепана царем, а владика му пита допуст да завладичи ђакона Арсенију, умноже се мобе и поклони одасвуд и већ му доносе повеће размирице да размрша и прекида. Иза сред Старе Србије, из Арбаније и Херцеговине, дођу поклисари с поклонима те се протресе и узруја сва земља с мора на Дунаво. Млетачка влада виђе које јој зло пријети. Честа и страшна писма Бубићева, которскога провидура, и скадарскога консула, забрину жестоко госпоштину како да угаси овај пламен: Бродови, највиша јој сила, ту не помажу јер не допиру. Војска пјешка, у тако кршовиту предјелу, кад прискоче Црногорци, би се изломила и распала да се не врати пиличник. Просути мито да Шћепан погине, било би касно, јер се Шћепан оградио вјерном стражом. Не преостаде до лукавства, обичног оружја слабих влада. Послаше которанина срдара Бујовића да му да под руком њешто мита, и да га помоли да се уклони с млетачке земље, да их не завади с Турчином, и да пође живљети на Цетиње, обећавши му помоћ и сусједно пријатељство.

Шћепан опреми овога поклисара откуда је дошао, а рече му да поздрави господу млетачку и да им открито каже, да нема мира док му не пошљу кључеве градова Будве, Бара, Драча и Уциња, које су пријеваром отели Балшићима пак три продали Отмановићу. Е

На ово очитовање рати, господа пошљу с напутком, као провидура которскога, Паскала Цикоњу, који под меденим ријечима покриваше срдито и окруто срце. Овај Цикоња призове преда се главаре махинске. Невјешт језику, а необичан нашему народу, узме срдара Бујовића као драгомана. Кнежевао је те године у Махинама Јанко Станишић, тријезни и отресити човјек, који је навикао бранити код суда сваку погрешку својијех људи. Кад главари у Котор пред провидура, зачне Бујовић говор