Pripovjesti : crnogorske i primorske

94 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

о Шћепану: „Ми не знамо, нити нам је стало знати, ко је и откуд је. Док је живио потајен у Махинама, лијечио и траве купио, ми му нијесмо у стопе стојали. Али данас кад се очитова цар руски, нека иде _на Цетиње да тамо попне пријесто, пак нек царује, ми добри комшије. Млетке неће кавге с Турцима. Отмановић спрема многу војску да потражи тога цара, јер му се потресла земља до Балкана, па кад војска прегази Црну Гору, а не нађе цара, ево је на вас да га потражи. Ми вам помоћи не смијемо, а и да сми- јемо не можемо, пак ни се годи срамота да вас попале и опљачкају Турци. Сад је овоме злу лијек, да тога добросретњега госта спремите преко врха. Ако ли се боји горе, нека иде у Млетке, ево му по сто пута божја вјера да ће живљети мирно и обилато док га буде воља или му срећа прокрчи пут дома.“

На то одврати кнез: „ја се чудим и не могу се ишчудити што ви тај наш гост пријечи, чему ви је разбио сан. Бог ви је дао да можете мирно господовати, не даје ви њека несрећа, но се од ваше сјени бојите. Ми смо примили Шћепана, ево на овај час три године; он је нас лијечио и учио на јевтину цијену. Сад хоћете да пљунемо на со и хљеб, да поколебамо - вјеру, да похулимо на гостопримство, да га проженемо, пак да нас околишни зборови по прсту казују. Богме нећемо, све нас Турци љетос ископали. Ми ћемо се за њ потхватити, било вама, било султану, да ће мировати као досад. Звао се цар, или кнез, или ђаво из пакла, што то смета султану кад Црна Гора свакако није његоваг Шта да се плаши од- празног имена2 Томе неће нико вјеровати ко слано једе! А што говориш, честити провидуру, да нам нећеш помоћи, хвала Богу, ми ћемо се сами клати Турчином као од Косова, пак ако нас смрве, ми поштено у гробу, а ви стидно на земљи. Триста се цара објавило, ми се заклесмо једном бити вјерни дужду, али наше старе обичаје чувати као очи у глави, ово нијесмо ни предали ни продали, ово је јуначка дика, коју ћемо бранити као старински аманет. Ако Шћепан без наше прикојасе дигне из Махина