Pripovjesti : crnogorske i primorske

ШЋЕПАН МАЛИ Е 95

било на Цетиње, било у Млетке, пак га и за дужда узели, ми му бранити нећемо чисто; али га изагнати нипошто док не останемо на ђевојци, јер су тање наше теразије на које мјеримо поштење народно.“

Провидур поче обећавати главарима златне крсте, брод соли и суха хљеба ако Шћепан исели. А кад виђе да мито не приања, стаде пријетити да ће објесити главаре и поваљати им куће. На то Станишић: „Ми смо дошли овђе на вјеру. Ако и нас објесиш пред Котор, остаде Шћепан у Махинама, гђе га Богу хвала има ко бранити. Но немој тако, честити провидуру, за једнога Бога, но чувајте нам образ и за вас је боље; ако данас пљунемо на вјеру, ако ни мито омили, ако не пријетње препану, неће ни по вама добро бити; тако се не влада до у Турчина.“

Провидур се није сјетио да нема у власника горе погрешке што пријетити и обећати а не. испунити. Тако се главари махински поврате као добитници, и кажу Шћепану све од ријечи до ријечи.

Мало иза тога договоре се међу собом Црногорци да изведу Шћепана на Цетиње. Протопоп Абрамовић из Бјелица, који је водио ово коло,и војвода Вуксан Милић побоје се да ће лукавство млетачко доћи главе Шћепану; а чувши уз то да Турчин војшти на врат на нос по Анатолији и Румелији, дођу у Махине под изговором каода ће у Црној Гори мирити крви. Кад горе, удри Тодосије да се пријечи из петнијех жила. Принуди старога Саву преко Арсеније да пошаље Црногорцима писмо у којему се куне и преклиње да је Шћепан лажац, који ће навести Црну Гору на пропаст. Кажу људи да се владика склонио на то, јер му стиже писмо из Цариграда од онога рускога посланика Обрјесова, који, дочувши што се згађа по Црној Гори, свјетова владику да се прође Шћепана и да га прожене као лажицу; увјеравајући Саву да је Петар 1! умро године 1762 у цвијету своје младости.

Кад се владичино писмо прочита, Шћепан смућен викне народу да бира хоће ли њега или црну капу, јер не могу господарити једној земљи двојица. Скочи