Pripovjesti : crnogorske i primorske

96 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША,

суд те побије владици сто говеди у глобу, а подијели месо по народу на пушке.

Свакако да не дође на Цетиње патриара пецки Василије Бркић, била би се земља разлучила на махове, неко би за царем, неко за владиком. Свештеници су имали велик уплив у народу, а браственици владичини Његуши доста својте и пријатеља. Овај Бркић, о којему пишемо, није сносио зулум Караман паше из Дукађина, пак му се опирао колико је најбоље могао. Караман се боја јавно уложити у па-, триара, пак га ноћу ухвати и опреми к Цариграду, а девлет га заточи на једној острвици да се каје. Иза тога падни раја и испроси у паше да јој поврати главу од закона. Кад се патриара докучи патриаршије почне народу причати о цару Шћепану и справљати му колаче и писма, а кад чу да сједи на Цетињу диже крадом с Пећи и дође у Црну Гору пак се поклони цару, а ослаби владичину страну. Онда је Бркић уступио власт црковну над приморјем владици Сави и његовијем насљедницима.

Још је и то ушутило сваког противника Шћепанова кад Новљанин Џаја посла цару на дар шарену прекоморну тицу налик наше сојке, која дречећи викаше из свега гласа: цар, цар, цар, како је бијаше Џаја научио. У Црној Гори у то доба није се знало да има тица које говоре, пак се свако дивио и чудио гдје и тице стадоше звати Шћепана царем.

Већ су били у Цариграду склопили уговор велики везир и посланик млетачки БЊустиниани, да заједнички ударе на Црну Гору. Млеци ће послати сувоземну војску и броде у Боку Которску и поставити логор пред Котор и Будву и тако сметнути Приморцима да притекну Црној Гори у помоћ а робље да не слази преко врха. А Турчин се обвеже опремити до сто тисућа војске у три раздјела, први средином Црне Горе на Бјелопавлиће, други деснијем крилом на Катуњане, а трећи преко језера на црмничку и ријечку нахију.

Но у то доба нијесу у Цариграду имали, а Бог зна имају ли и данас, какав земљопис, пак нијесу