Pripovjesti : crnogorske i primorske

ШЋЕПАН МАЛИ 101

нијесу могли преносити брашенице, а без воде удари болест и помор. Пљенова и пљачкања није бивало, јер су заран Црногорци пренијели усред своје земље све жито и покућство да се не ометају. И чисто да им није праха нестало хћаху једно јутро по магли разбити Турке покрај Велестова да се од њих не поврати ни пиличник.

Шћепан је живио у Бјелошима. у једној торини под Соколом, пак се хранио сиром и млијеком, владика Сава на Стањевићима, а патријара Бркић у Грађанима. Сва је мука падала на Тодосију. Шта да се ради без прахаг Бајо Гавриловић Цуца потхвати се пред главарима да ће затећи самотридести карван турски од Клобука и отети џебану, ако главарима пође за руком уставити бој три дана. Тако уговоре спремити Тодосију и протопопа Абрамовића и Лаза Богдановића к сераскијеру да вјеру ухвате. Ова тројица дођу на Чево пак се стану с пашом Шу-

ваљијом на прве бусије и ту утврде, руку на руку,

да је вјера три дана док дођу код сераскијера и здраво се поврате натраг. Кад били под шатором сераскијера посједају у околу један до другога. Сва три се нагнали стари и сиједи да би у им и Турчин с грехотом учинио зулума.

Сераскијер надуте нарави, а кратке памети, стане од прве да тражи цара Шћепана жива или мртва, пријетећи да ће све погњечити и попалити ако му га не предају. Тодосије умиљатим гласом одврати: „Каквога цара, честити везире, цар је помазаник божји, Бог под Богом, .а то је несрећа и скитница без мозга и без образа пак се ш њим ругају несмотрењаци и милобруковићи. Да га видиш какви је то чојек не би му жље помислио, но удијелио коју пару да се ођедне и прехрани. Да знам гђе је, бих ти га довео да се преобразиш кад видиш кога тражиш, на кога си ову силу скупио од које земља дркти.“ Беглербег скочи као помамљен: „Ко ме смије питати што ћу ш њим да радим. Крили га, не крили, ја ћу га наћи ако све те ваше горе узрасту над облаке.“ А Годосије опет лагано прекрштенијех руку: