Pripovjesti : crnogorske i primorske

ШЋЕПАН МАЛИ 103

тафа. Ви ћете ове двије ствари принијети честитом девлету, како ве мудрост учи и како ће му бити слађе, пак ће девлет рећи: „Ево Црногорци дадоше Шћепанова коња, пак би чисто и Шћепана да је гдје на виђелу. Преко тога познаше силу и моћ султанову и његово јако царство, што од Косова јошт не изустише. Ово је велики добитак који од Мурата до данас не би срећан стићи ниједан султан. Али кад примите ову нашу објаву и коња, да дижете војску с границе и да нас оставите на миру; ако ли нам огњиште не очистите, каода нијесмо ни додили ни говорили ништа.“

На то се распали беглербег, пак стане бручити протопопа на грдни начин: „Што је мени до коња лажицара, али султану да га ти и твој друг припознате силног и моћног 2 Хајте с крај мене да не превјерим, јер сте ми као ступац крви. Ја ћу наћи лажицара и казат вам гђе страх лежи, каква му је мати. Сва се ова сила овђе укопала, трострука ће доћи у походе тој лажици што сте окрунили. Што ја хоћу то хоће султан, што султан хоће то хоће Бог, који је предао падиши рају на аманет као осталу стоку.“ Иждене их сва три, пак их паша Шувајљија угости хљебом и месом, а по ручку отпрати до прве страже црногорске.

Ту исту вечер у прве кокоте, удари Бајо Гавриловић самотридести у тијесан кланац на турски карван, и отме дванаест бремена фишека у тестама. Посијече, преко тога, деветнаест глава пратње, пак се весело поврати на Чево у прозорицу.

У које дијељаху прах по војсци дође војводи Милићу улак с Цетиња и каза да је удрио гром и упалио једанак џебану турску и млетачку, на Виру прву, а у пољу будванскоме другу. Кажу људи да се то збило исти дан кад су Млечићи ваљали ћускијама олтар светога Марка под Махинама и углове кнежевскијех кућа у трема опћинама.

Овај догађај обесели и похрабри војску, јер рекоше међу собом војсковође: „Ево згоде! Ражљутио се на њих Бог кад почеше ваљати свете трпезе.“