Pripovjesti : crnogorske i primorske

104 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

Ударе сложно на сва три табора. На Виру Махмут паша, пошто опали село Годиње а оста без праха, ноћу превезе војску на отоке Врањину и Лесендро, пак сјутра дан пут Скадра. Ко се не мога у чуњеве укрцати, или се у језеру утопи, или погине. Паша босански кад чу за погибију на Велестову, диже логор ноћу пак умаче без боја. Највише је поклаће било око Озринића и Пјешиваца што су Турци попалили у први мах. Црногорци раздвоје војску сераскијерову на троје, да једна другој не помаже. Један дио погине до трага, а други пријеђе реку без оружја, пошто му се половина удави, најпотоњи без боја омакне пут Спужа. Колико је изгинуло свега Турчина није се никад право дознало, но су људи бројили до петнаест хиљада с утопцима. Црногораца је остало мртвијех свега боја пет стотина, али су љуто пострадали прво од паљевине, а друго што се те године није пожњело ни зрна жита.

И Млечићи дигну војску, задовољни да је Турска пропала на Црној Гори, а Шћепан очистио с њезина земљишта.

Ово се све случило од прољећа до листопада године 1768, то јест откад је Шћепан из Махина пре-

дигао у Црну Гору.

ЈУ. СМРТ ШЋЕПАНОВА.

При крају годишта 1768. султан Мустафа 11 _по наговору Вержења, францускога посланика, 06јави рат Русији. Почетком нове године опреми двор руски кнеза Ђорђа Долгорука у Италију, да би како "отуд подигао Србе и Грке на Турчина. Долгорук се бавио у Италији готово три мјесеца под именом трговца Баришникова (јер господа често именом мијењају), док се деси у Напуљ с кнезом Војновићем из Новога. Овај, као знатни човјек, напути га да пође у Црну Гору, ту да се упозна с народом, и својом главом да завади Србе с Турцима. „Кад пукне пушка црногорска,“ рече Војновић, „био здраво,