Pripovjesti : crnogorske i primorske

ШЋЕПАН МАЛИ _— » - 107

стараца, пак пођимо код Долгорука и помолимо га да ни дарује Шћепана; пак ако нам га не пусти, можемо опако кад драго.,

На ту попову пристану сви, пак од њих се одвоје осмина, пођу код Долгорука, сниме капе, а. проговори Ђурашковић слаткијем гласом:., Дошли смо, свијетли кнеже, да те лијепо помолимо од стране народа, да нам пустиш Шћепана. Ти нас завади Турцима пак ћеш брзо, ако Бог да, у Русију, а ми остадосмо сиротни и бесудни. Ко је год тај Шћепан, он је нам добар и нуждан, ми без њега не можемо стезати народ, ни боја бити с Турцима. Ако си га наумио расцарити или одвести са собом, носи и ово праха што си донио, да се не огријешиш јер ћемо се ми ш њим поклати једно другога. Владика је стар и немоћан, а нам се хоће гвоздена рука да управља народом, који живи на кремену од пушке. Да није било страха и уредбе Шћепанове, данас би хоџа викао с овога манастира. Он умири племена а потакну јуначко поштење. Са Шћепаном све што обећасмо испунићемо, а без њега ништа!“

Долгорук се нађе на муци, као сва она господа што нијесу обични чути слободну и искрену ријеч, но лажи и претварања. Пошто се договори с Војновићем, отпусти Шћепана, дарова му официрско одјело, капу и мач, пак га остави као господара црногорскога да га свако слуша и да му је покоран. „Ја га свакако хћах пустити, рече Долгорук смијући се, јер сам познао да је разборит и приљежан, али сам га хтио кушати и ш њим се боље упознати.“

Весели Црногорци гдје им Долгорук потврди господара, а пуни праха и олова, ударе на сусједне Турке и донесу на Цетиње многе главе посјечене. Тако виђе Долгорук својим очима гдје се начеше задјевице и крвљења, пак кад дође зима на врат, посла Војновића у Боку да добави брод да иде у Грчку и тамо да се прекрца на ђемију Орлова. Једно вече мраком сађе Долгорук с пратњом у Грбаљ. Ту се укрца у Јаз под Мрчевијем пољем на брод Лазара Јанковића новљанина са свом пратњом и поведе