Pripovjesti : crnogorske i primorske

108 СЕЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

са собом патриару Бркића, кнеза Војновића и Марка Тановића, а Вуко Марковић обезуми и нехће селити.

Допрати ту господу Шћепан су сто Црногораца, пак кад се брод од краја отисне а спусти једра, врате се преко Стањевића у Црну Гору. Кад били у свињишкој гори, помоли Вуко Марков Марковић Шћепана да га пусти поћи до Лапчића да види својтину. Злом срећом нагази Вуко на пандуре дуждеве, који га баце под огањ и одведу мртва у Будву. Кажу да су га просочили Бубићу за мито исти му сељани.

Вративши се Шћепан на Цетиње постави суд од дванаест људи прибранијех, који исти дан осуде на смрт Шуја Радановића доњокрајца убицу свог брата. Кад се народ ујарми и стегну, и данас се повиједа да је Шћепан просуо њеколико дуката по путу његушкоме, и да су овако стојали пусти без прекида три недјеље дана, да их нико не таче.

Новцем што је Долгорук оставио на Цетињу почне Шћепан градити пут с Ријеке у Црмницу. Прискочи му зли час, пође да види рашта се утјешила једна мина што су минаџије укопали у станцу камену; кад се примакне, мина упали и љуто га обрани по животу, да је боловао годину дана у манастиру брчеоскоме, и како кажу оћорио у једно око а охромио у једну ногу.

Замјерили се године 1771 Дубровчани у Грчкој војводи русинскоме Орлову, који је зато пријетио у Италији дубровачкијем људима да ће им оборити град. Кад чују господа дубровачка, домисле се опријатељити са Шћепаном да их с Орловом мири, пак му пошаљу на дар посластица, вина, ракије, воска, свите, богато одијело, оружје и једну позлаћену носиљку. Шћепан прими у Брчели дарове и обећа Дубровчанима да ће смекшати Орлова, но у исто вријеме пише госпоштини да му поврати благо и закладе што је оставио у Дубровнику на сахрани Ђурађ Бранковић Смедеревац године 1440 кад га и ту Мурат гоњаше. Господа пошљу оружје Ђурђево и све што се при њима налазило, осим старинскијех