Pripovjesti : crnogorske i primorske

110 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

и по писмима Долгоруковијема, и по казивању врсника му, био је човјек здравог разума, умјерене речитости, врле разборитости и доброга срца. Говорио је јасно и отресно. Највише се старао да мири народ, да претијеца зла и да искоријени освету. Био је штедљив, а не тврдица, ни пусторук, ни лаком. Живио је о малом у манастиру као калуђер, и његове су осуде биле праведне и беспристране. Да се није рањивао и да је био бољега здравља, чисто био би Црну Гору уредио и зар обновио стару кнежевску власт.

Ко је био и откуд је био, није се никад право знало, али по казивању Махина најприличније је да је био лијечник из хрвацке границе презименом Рајичевић. У пет година његовога господарства доста је муке и губитка пропатила Црна Гора и Приморје од Турака и Млечића. Али правога напретка без муке нема!