Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА - 11

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА.

Приповијест за времена Малога Шћепана.

Прођоше зимус на сами. римски бадњи дан сто година равно, откад је неки Лука Стојанов носио с Браића у Будву бадњак и бадњачу у поклон Марку Бубићу племићу и властелину, пак с бременом опочинуо под Хођом и сио да се ту малашно одмори. Бијаше доба ручање, а снијег попршаваше по височијим брдима да натегне сјевер против југа. Пролазио том раскрсницом њеки Црногорац на име Грујо Милошев Грађанин који, упознавши побратима свога, приступи к Луки и ту се загрле, ижљубе и за јуначко здравље припитују, пак и Грујо сједне до Луке на почивало, и упита га смијући се: „а гђе ћеш, побратиме,

с бадњаком уз часни пост 2“ — Рече Лука: „данас је Латинима бадњи дан, пак ево носим куму бадњак по старому обичају.“ — А Грујо додаде: „А који ти

је то добросретњи кум, зар и Латини ложе бадњаке 2" — Поврне Лука:, Бубића кућа бивала је старином наше вјере, док је наша рука господарила, каошто су листом бивали и Медини и Зановићи из Паштровића; Враћени, Бескуће и Болице которани, сви придворице и повласници Душанови, пак се они сви редом по предаји бана зецкога упишу у некакву млетачку златну књигу, коју господа затварају под девет кључева; и тако постану своме народу најхуђи душмани, као вјештица што подави унучад и пасторчад тек се тому лику обећа; забораве на сој и порекло, од свог се јата личе и стиде, мрзе му језик, старину и обичаје; само што јошт шарају јаја, славе крсно име и налагају бадњаке, или да нас боље варају или што им није мило с Богом ратовати. Ми сиромаси носимо им колаче да нам не пакосте, јер ми један ђед вељаше: синко, ужди свецу једну свијећу а ђаволу двије. Та ме је кућа копала од Косова, пак да јој се удвори, поведе ме ђед још ђЂететом у Бубића да ме шиша и тако се тобож окуми да се биједе прођемо. _јошт се помињем, као кроз сан, каква рпа људетине ту бијаше. Био као овца, голобрк,