Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА 113

То ти, побратиме, моја нарав горопадна не би никако сносити могла, но бих се волио одједном турчити или латинити.“

Луки није сладило да се о том разговор дуљи, лак окрене и упита Груја којим је послом слазио у приморје. — „ја сам ходио“ рече Грујо „да купим посластица и ракије лозове патријари васеленскоме, што ми је у кући засио ево петнаест дана. Сад је у нас, чоче, засјела рпа господе: цар, књаз, два патрике, пецки и цариграцки; ово би много било једној краљевини.“

„А да ну богати Грујо“ поврне Лука упртијем очима „причај ми шта је тамо горе у вас нова 2“

„У нас, Богу хвала, како ти кажем добра доста. Зацарисмо Шћепана, угостисмо Долгорука, пренесосмо пецку столицу. Сад у нас господе као малога боба; но су ти, брате, празноруци, а и да имају коју пару седам је пута преко прста преврну док је спуште. Дошао ми је патрика у госте за грехоту, јер кућа нема за њ пиће. Биће ми лакше на омрсак, научићу га зељу и сланини. Човјек пао годинама, изнемогао што од старости, што трпећи зулум паше Карамана; по сву ноћ Богу се моли, а обдан окупи око себе ону шаку невољних гронутијех стараца из села пак им тумачи ријеч божју, и кажује како ће коме бити на тому свијету. Не би му драго живјети на Цетињу, јер је тамо граје доста, као поправ гђе пада земља да се суди, а и студен је њешто јача него у Црмници, пак ми паде једно вече изубаха на праг кутњи, омили му село, вода и зрак, тер ми умоли оца да код нас презими и благослов остави, и рече, да ће о прољећу дићи у Русију.“

„Благо теби и твом дому!“ одврати Лука „гђе полазе такви гости ту све напредује као трава о Ђурђевудне. Да ми можеш, побратиме, какогођ преручити једну његову омјеру дао би ти за њу најбоље двизе из тора, јер ми једно дијете, не било премјењено, пада с горе, пак сам му отвара рожденик на пророка, и каза ми да добавим мјеру веселенскога патријара с главе до пете, пак да с њом опашем 60-

8