Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА 121

— А што бртљи кажи ми натајно.

— А јади гацрни знали како су мене с њим, то ти не би исказала до подна, то не би пас маслом полокао.

— Бог с њим и анђео божји! Да зна човек што му је, могао би га и лијечити. Многи ли да знаш без лијека гњију.

— Казаће попу на духовну, рече Бистра плачући, „пак ће поп знати што му се хоће; зато се и попе да знају; но хитај, пошљи га забога, а ја идем да ми се ко у кућу не увуче, јер сам оставила врата растворена у све ширине каода ми је свадба а не зла срећа.“ Е — Да ну стани жено божја, поврне попадија дохвативши јој руку у мишку. „Не може бити да ти се није у оној муци штогод изрекао; него кажуј да га видам.

— Попадијо! пришапта Бистра, — ствар је дебела пак не смијем, но ме пусти, кумим те небом и земљом, да идем бестрва.

Промисли мало како је љубопитној попадији звонила ова ријеч: ствар је дебела. За длаку се не помами и она да прије зна: „Стани, останила се као љути камен, кажи ми натајно што је то дебело урадио, да препоручим попу, и да га свјетујем што се хоће таквој болијести, јер поп мене за свашто пита.“

Изу се Бистра све одједном. Догна обије руке под грло пак се поче замицати: — „Шапћа је, попадијо, неким да продају патријара у Латине, него забога немој то пронијети у пук, немој ме до краја заклати...“ |

Не даде јој попадија ни да сврши: „А с ким се договарао, кукала2 је ли приморцимаг је ли благо примио 2 а колико а како да га преда, мртва јали жива 2 а тдје 2 а зашто 2 а кад а зна ли то патријара 2 а кому да га преда 2 има ли у селу ортака > гдје је благо2 А пас ода пса, анатегамате било, што ископа земљу и на нас остави нову клетву!

Бистра се одма сјети да зло уради, пак да прекине неугодне одговоре, побјеже као јелен; а попадија за њом сустопице — „Стани, кажуј, не трчи!