Pripovjesti : crnogorske i primorske

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА 123

спим, све редом; а ти ме данас одријеши, ако мога, да се причестим док сам у свијести и на ште срца...“ — Попадија и Бистра слушале су иза перде, па кад чуше да збиља неће да казује, повикаше из једнога гласа: — „Хоћеш Богме јадан све сад редом каживати, али под камење. Гђе је благо што је дошло у говеђој чапри 2“ — Кад поп чу да оне двије језичнице слушају исповијест, дохвати штап тер за њима у поточ док их изагна из куће, затвори врата изнутра, пак се поврати к Грују: „Нема проштења, Грујо, без исповијести и кајања, него кажуј мени кад си већ жени. Што ћемо одлагати и дуљити, што има бити јесенас нека буде вечерас, јер Бог зна што носи дан и ноћ.“

Тад му Грујо- каза редом све што је са Луком говорио, и што му се сњело, и како је злу ноћ имао, и који га је трепет и страх обузео. — „Да ти није у кући патријара, ја би могао то сам одријешити кад није него смишљени гријех. Но кад је ту он, не смијем ја његову власт присвајати. Него идем да га доведем да му се исповиједиш, као сад мени; пани му под ноге и питај проштење, ако је што чуо или клео, нека заборави и откуне. То је добра душа што ни муси зло не мисли.“

Грујо се препаде: — „Не попе забога, немој га доводити да се не помамим кад га видим, него хајде ти код њега, понеси му исповијест а донеси проштење и благослов.“

Сједио патријара на горњем поду, под петром, у двије собице предвојене пердом од јеловијех дасака, као двије клијети у поређе. У то је доба јутрњу читао, пред иконам клањао, и црна бројаница пребаца с прета на прст. Приступи поп и стане му отпојати до свршетка, а по свршетку метениса и целива му десницу, пак сједну оба на разговор. Заче поп први да говори: — „ја мним, свети патријаро, откад те Бог донио међу ову сиротињу, да си проучио до јутрос и нашу простоту и наше пороке. Присиљени од страха турског бича да живимо у овој планини на кремену од пушке, гладни, голи, боси, најљепше врлине душевне, што су Србима природне, можемо за