Pripovjesti : crnogorske i primorske

у ~

ПРОДАЈА ПАТРИЈАРЕ БРКИЋА 127

Бог убије, пушти ме да заспим јер ћу се причестити.“ — А Бистра: „Ништа ти то неваља, колико ни жуђелу крст, док не кажеш гђе је благо и кад ћеш се осветити.“ У тому поп пред кућу, а Бистра ишчезне да је поп не види.

Колико је ово трајало што сам написао, проспе се глас по цијеломе селу да је Грујо продао патријару у Латине за благо. Већ знају и за колико, и колико му је у селу ортака, и како му је на сан дошао Златоуст и научио га да се покаје, а жена му исту ноћ избила змију крилатицу, а јаје излегло рогата миша, а запојала кокошка као кокот, а овци му изникао реп као коњу.

Скупи се пред ноћ село на збор да суди Груја. — „Ево браћо, заче старешина сеоски, паде на нас чудо и грдило мимо људе! Дође међу нама хришБанска светиња а ми је продасмо за паре. је ли ко икад чуо да су Турци продали калифа или муфтију! У нас се излеже нови Јуда Искариот да отрује сој и земљу. Него хајте да га спржимо у лучевој бачви, да под муке кажује дружину, а његов ћемо прах овити на четири вјетра да му се не зна стрви. Нећемо га помињати ни жива ни мртва, каода се није ни рађао. Рећићемо попу да га не пише међу мрцима у читулу, ни да прима за душу му пуње ни проскуре. — А сви из гласа: Амин!

Један хромац ћосави и шогави, који је сједио одвојено, рече: „Немојмо, људи, тако пренаглити, него се разаберимо. Ја сам сад с крај Груја, он ми је све потанко казао. Обећа Луки Богданову, да га анаћема, да ће продати госта за паре, но паре не прими. Бисмо ли људи какав пут нашли да те новце примимо и да дамо Луки рог за свијећу. Тако бисмо образ пред свијетом сачували. Рећи ће свијет: преварише Грађани дужда, понесоше мито а патријару уставише. Ако ми на против изгубимо Груја, једна муха мање, а рећиће свијет: удавише га да не кажује ортаке, а сви су у тому колу једнако; не би могао Грујо то сам урадити без села, пак га спалише да се о њему обије. Ако удавимо Груја, остаде Лука