Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА 41

да му се очи избоду; ако ли пучанин уграби властелину оживи че да плати десет перпера глобе. Чу лиг“

„Чух, ухо!“ рече Радо.

„Десно“ додаде Медин.

„Десно“ поговори Радо и придаде: „Али ког“

„Суд“, викне Медин.

„То је као оно о мишима“ поврне Раде.

„Која о мишима, зла ти срећа 2!“ скочи Медин.

„Она кад су се купили и договарали да мачки објесе о врат звонце, да је чују издалека Но се не нађе миша да се примакне врату мачину, па збор мишији пође у ништа“, рече Радо као са шале.

„Мичи се хало и никове! Ти да се закоником и властелом ругаш= Ја ћу за то мислити, ја ћу казати кнезу паштровскоме јесам ли миш, или мачак, и... и... а ти стисни и мучи да не погинеш“. И ово говорећи, Гашпар истисне Рада из собе, а притвори махом врата.

Уждио југ да се морем није могло, а сухом било је тешко и стравично. Узме Гашпар лађу на четири весла, су четири јака и вјешта восца, и крене пут Будве. За длаку га не прождрје море сам петога, јер се мала и откривена лађа љуљала по валовима као кора од ораха, час више час ниже запјенушенијех и набрекнутијех та аса, да је Гашпару дотужило, тер узе паљ да испод поднице црепа море, што је силни вјетар с крме улијевао.

Мокар и озебао доприје Гашпар у црни мрак код побратима свога Петра Бубића, млетачког пуковника без пуковније.

И овђе нам треба малко уминути главну повијест. Бубића се племство зачело год. 1412 под Ђурђем Бранковићем, како свједочи деспотова повеља издана исте године у тврђави свете Госпође у Будви, а притврдило године 1421 кад је Бубић предао тај град Млечићима. Ова је породица добила од Млетака сјајне и широке повластице са својим оглашенијем јунаштвом под Кандијом и на Лепангу. Цвјетала је и краљевала у Будви четири вијека, а ископала се год. 1813. Овај Петар Бубић, о кому пишем, имао у у Млетке млађега брата Марка, који је уживао код