Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИДЈЕВОЈКА р 45

јунака и рече му: „Говорио сам му, а и често писао, да иде у Италију да се лијечи, јер се одавна жаљаше да га њешто у ожичици мучи; а један ваљан лијечник има већ три године да му је предсказао да ће умријети напрасно“.

Кад се Марко разабра и поче да мијења разговоре, Стефан стаде да му повиједа како му суд зароби недужна сестрића, и помоли га да му га ради оправдати и искупити.

„То је прва што чујем“ рече Марко као зачуђен. „Ја се дома мало намијерам, па ми је свешто ново. Да сам прије умро не хћах ни те чути. Данас је, кнеже, у Млецима, да те Бог учува, стега и страха што још није никад таквијех било. Све се једно боји другога, изневјерио се свијет, пропала зајимна узданица. Поставили суд од тројице, пак два од њих кад се сложе могу онога трећега објесити без исповијести, или га у поноћи утопити да му се не зна крвника. Кажем ти као на духовну, — а знам да ме нећеш пронијети; — да сам једва чекао да се извучем из онога пакла. Но до душе није толико крив суд колико су људи. Да су људи добри не би суда ни требало!

Бог сами зна ко ти је тога сестрића облагао и упро-.

пастио! Може бит да страда у туђе име, каошто ми је једном страдао тако покојни отац, анђо му с душом! Слага га тројица у Дубровник па га до године десетиња затворе под оловнице. Што ће он2. Проси сваки трећи дан да му дође духовник да га исповиједа каода ће мријети. Кад дођи поп, нема друге исповијести но што тражи да му кажу рад шта је под затвором. Поп испуња сваком ту жељу. Додије се десетињи те та након године призову предасе и кажу му чему чама под оловницама. Он се стане крстити и да не нађе писмо тројице, који су га слали у Дубровник да увађа ону господу, не хћаше никад кости из тамнице изнијети. Овако ти је, можебит, и са сестрићем“. Кнез препоручи му наново и обећа Марку кумство. Бубић га дохвати за десну руку, и кунући се животом свога синовца, обећа да ће одма писати