Pripovjesti : crnogorske i primorske

СКОЧИД ЈЕВОЈКА 53

мине до плотине, сване му пред самијем градом. Викне стража с града „ко си“ 2

„Књигоноша“, рече Стеван. Бијаше па разданило кад га омотаном главом, да не види очима, изведу пред Лоредана. Нађе војводу гдје тјеши и соколи огладњело и ожедњело грађанство: да јошт притрпе осам дана, ако не би помоћи, да ће предати града на погодбе. „Ако сте гладни ево вам мојега меса, ако сте жедни ево вам моје крви“ викаше скадранима јуначки син Лоредан, а они заоре: живјели Млеци!

Повиједа трогиранин Ћипико, који је галијом у тој рати заповједао, да су многи у граду умрли од жеђе, а и послије боја кад се град ослободио турске опсаде, многи умру на пријечац, јер се лакомо напију нездравом водом из језера да утуле давну жеђу.

Но би мало трајао први утисак Лоредановијех ријечи да не дође Бембово писмо. Премда је суд смртно накаживао оне који би објавили службена писма, Лоредан прочита грађанима и војсци Бембов лист, и тако их охрабри а надом припита.

На огњеној Марији ударе Турци јуришем на град. Имали скадрани мнош велику коша, оплетенијех прућем а омазатијех пакљеницом, у којима зими сипљу жито да га врх огња од влаге и црва учувају. Ове коше пуне, удушене сумпором, паклом и кучинама, горуће и вреле, оборе на стотине низ брдо на турску војску. Преко тога литице, дрвље и камење ваљаху одозго низ ону стрмен; топове набијаху грохотом, а просипаху врелога уља, лоја и пакла с грацкијех зидова, уз које се пИјЕеНИ јаничари натегом пењаху као уз нос.

Изгуби тај дан паша око пет хиљада људи, што опечених, што смождених.

„је ли допуштено говорити >“ рече Стеван Лоредану слободно и смионо.

„јест синко ако узумијеш“, одоговори војевода.

„Ја велим да ме пустиш“ настави Стеван, „да пођем код Бемба на Бојану, да му кажем што је амо било _ и да га посоколим на бој“

Стеван добије допуштење и опет мраком изађе