Pripovjesti : crnogorske i primorske

54 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

из Скадра и дође здраво и весело код Бемба. Исти дан пуче глас да је кренула зецка војска с Вира низ Бојану, и да су се дан прије здружили Паштровићи с њом подну Црмнице. Није било куди камо но је требало озбиљно ударити. Напану Млечићи с једне а Срби и Хрвати с друге стране и пожену Турке до Бушата. Скоче Малисори да им не дају навише и посијеку их преко двије хиљаде а остатке подагнају у дењу Арбанију, гдје их је чекала, онако грозничаве и сломљене, друга комарда.

Бој на Скадру обрадује млетачку госпоштину, јер осим што јој поврати угушени дух, оживи трговину и господарство на мору. Она свијетина и онако занешена са светковинам, једва дочека згоду да развије весељасту ћуд. Петар Моћениго постане први млечић, па мало иза тога и дуждем; Антун Лоредан великијем морскијем војеводом, а кћер му добије од сената пет тисућа дуката прћије. Иванбегом удовцем освати се госпоштина, давши му владику Кату Ориа у жену, почем га и запишу у златној књизи. Бембо такође обдарен и слављен, поведе са собом Стевана Калођурђевића да га господи покаже и препоручи. Тешко Луци на препоруци!

Но је Марија Вукова живјела и бдјела. Ова крвомутница док се Стеваном раздвоји, тркне у Будву и каже Марку Бубићу, како је Стеван крадом побјегао из галије и ходио обноћ да се састаје са ујаком, да вијећају како ће ударити с плећих на млетачку војску, тек би је Турчин сломио.

Марко Бубић, стари и подмукли лисац, пошто чу и упамти све што му Марија каза, изаждене је с крај себе и рече јој срдито: „Ти си зла жена, која си ми брата завадила паштровскијем кнезом, па мислиш да ћеш и мене. Мичи ми се с очију и те лажи хајде продавај кому другоме, ја знам што сити“. Омаче Марија незрелице, а Марко, прије но заборави, писа они час у Млетке све што чу од оне лажице, и у шире изглади и наниза, као да је све очима видио.

Писмо Бубићево стиже тројици истом галијом на коју се Стеван. возио. Не помогу му ни Бембо,