Pripovjesti : crnogorske i primorske

» у 3 х . –

СКОЧИДЈЕВОЈКА 55

ни Лоредан, ни његово јунаштво, ни правица. Баце га и окују у најгору галију, која је била спремна да крене пут Ижмирне.

Чамао на тој галији неки братоубица, с којим се је Стеван упознао још на Бојани. Та злица добије помиловање и дође наредба да га осободе. Стеван дрктећи као прут на гори рече му: „Андро! тако ти онога хљеба што смо заједно јели на галији и онијех мука што смо скупа дијелили, кад ти домаћи посли допуште, тркни у Паштровиће у мене дома, поздрави ми родитеље, кажи им да сам, Богу хвала, здраво, да ми је код дужда свако добро, и да ћу брзо доћи дома срећан и честит. Овако ћеш их утјешити и чинити да узаживе још који дан. Узгред дај ми матери ове пет дуката. Немам више; јер су ми плате скадарске устегли; нека их пошаље мојој заручници по узданој прилици. Поздрави ми ујака, ињему кажи на тајно како су ме лијепо Млечићи даровали. Реци му да бијежи главом без обзира, док му је још глава на рамену, а мени како да Бог“.

„Хоћу, божја ти вјера!“ обећа Андро. Ту се изгрле и ижљубе па растану.

Галија развије једра на Митровдан и послије дуге и мучне пловидбе дохвати се краја на Ижмирну почетком зиме.

Трећи дан пошљу Стевана сампетога да напуне десет бачава воде броду, и дадну им оружје да се бране од Арапа. Стеван зазрје међу оном настоженом хрпом оружја ујчев мач. Узме га и припаше. Како се краја дохвати, побјегне у једну густу шуму. Тражили га залуду до ноћи, па да себе оправда, запише га галија у мрце.

У њекому селу нађе Стеван да двори богата Турчина и у мало времена научи турски.

Но кад се Турци сјете да је Стеван друге вјере, почну га прогонити и презирати. Један дан ходећи мачем о пасу, преко једне пољане, њеки ага назове га кауром. Обазре се Стеван и турски га опсује. Турчин тргне палош а Стеван мач, те се заиграју један пут другога и стану да се сијеку. Стевану прискочи срећа