Pripovjesti : crnogorske i primorske

. У # О , 4 1 = | Е: ан = #

р

58 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША

и славу. Мој ти благослов при поласку, а моје ће те молитве пратити до гроба, па ако те надживим, и до свога. Друго ти не могу већ обећати да ћу ти доћи у походе, ако се у Сријему смјестиш и окућиш“.

У јутро пошто се среди и опрости с калуђерима, поврати се својом лађом у Паштровиће, гдје га је скупштина чекала. Сједне на кнежев сто и почне говорити: „Браћо Паштровићи! Минуло о Петровудне шест љета откад ме изабрасте кнезом и главом ове племените опћине, а то не по каквој мојој особитој врлини, већ с тога, што ми је на кућу ред пао, и што сте мислили да наличим оцу; душа му царевала гђе Божић и Велик дан. Кад сам навршио треће годиште службе; ја сам вас молио да ме мијењате по староставнику, но ви моју молбу не примисте, а ја се покорих народној жељи. Нијесам био срећан за ово вријеме свог главарства у ничем осим у вашој почасти и послуху. У осталоме Бог је хтио кушати нашу кршћанску стрпељивост гладом, болијешћу и ратовима. Колико је нас мање него ли лани2 Но сад кад је Богу хвала лакше господовати и слушати, кад су се, род у земљама, здравље у чељади а мир у сусјеству повратили, док сам млађи и јачи хоћу да вас на кратко вријеме оставим, да се мало са свијетом упознам, да видим како је осталој нашој браћи по Херцеговини, Хрвацкој и Сријему. Ако вам наступе доба ратна, те будем јошт у животу, ево ме опет међу вас, да их дијелимо заједно“. | =

„Остављам вам своју успомену. Браните је од потворе и злобе. Чувајте обичаји народност као очију зеницу. Настати ће времена тамна и крвава да ће се многи одрицати мајчина млијека. Благо оному који у таквом метежу не изгуби свијест свога племена, и величанство свог имена. Будите дужду привржени, једно зато што још он једини може вас спасити од турскога бича, друго што засад нема бољега. Највише пазите да судите пуку неумитно, и да се не натијецате ко ће кому бити виши господар, но узданији брат. Ако будете овако радили проће зло турско и млетачко, а ви ћете остати!“