Privredne zgrade : ručna knjiga za privrednike i tehničare : sa 500 slika u tekstu

а ји иди

E 287

да је хладњача, као подрум, постављена испод других вграда. Даље, налаве се хладњаче и у два спрата, постављене једна изнад друге,и тада је горњи простор ва хлађење постављен у равни терена, а доњи је испод терена, као што је то у Лајпцигу, или је, на послетку, доњи простор хладњаче у привемљу а горњи у !-вом спрату, као у Хановеру. Ив искуства се зна, да је онај простор хладњаче који нијеу равни терена од најмање вредности, јер се нерадо употребљава, па и мањи приход доноси. Ако је због владајућих прилика потребно да се подигне двоспратна хладњача, онда доњи спрат треба да је само за половину висине испод земље. У овом случају оба су спрата хладњаче исте вредности и ва оба простора има исти мањи број степена.

За сваку хладњачу врло је важан услов добра изолација са свију страна, јер кров зидове, врата и проворе може да се изгуби внатан део хладноће. Због тога зидови треба да су дебели и са ваздушном иволацијом, провори да су двоструки или троструки, а тако исто и врата. Обични видови треба да имају 2—3 изолирајућа слоја од 7 от ширине, са зидовима између ових од :ј, опеке. Унутарњи вид треба да је 1 опеку а спољњи 12/, опеку дебео. Ваздушну изолацију треба. на сваки метар висине покрити са 2 до 3 слоја опека, како би се спречило кретање вавдуха на више у изолирајућем слоју, јер само миран ваздух дејствује као иволатор. Тако исто треба да су таваница и подови довољно изолисани. Таваницу је најбоље васвести порозним опекама или циглама од плута у дебљини од 30 ст, а преко свода насути 1 метар дебео слој сувог ситног тресета. Кад се још ивнад хладњаче изради кров од дрвеног цемента, онда је искључена морућност губитка хладноће. Пбд се прави на овај начин: на подлови 10 ст дебелој, од песка или шљунка, положе се пљоштимице два реда клинкера у чистом цементном малтеру. Преко тога долази 60—80 ста дебео слој пепела од кокса, или шљаке од каменог угља, и на послетку један слој- од 30 ста дебелог набијеног бетона, који има равну површину. Овај се под даје добро чистити и, кад се добро изради, непробојан је.

У поду треба. предвидети одвод воде која се употребљава за грање. У одводу предвидети сифон, да не би могао смрад ив канала ка допре у хладњачу.

Добро је испред хладњаче направити један простор ва мања предходна хлађења, где се могу целе полутине од вола висећи да донесу из кланице. Овај простор одвојен је од хладњаче дебелим видом, а хлади се ваздухом који се одводи ив хладњаче. Он поглавито служи ва то да се взаклана стока може што брже да склони из клапице на нижу температуру, како не би сметала у кланици.

Унутрашњост хладњаче подељена је на ћелије, чија је висина ретко преко 2,50 тп, а често испод ове мере, једно 2,30 т. Висина хладњаче треба да је за нешто већа и обично се узима да је хладњача висока. 3,50 та. Површина ћелија варира од 5 до 10 та. Стога имамо ма- | њих и већих ћелија. Најмање мере ва ћелију су: дужина 25 а ширина 2тп. Ћелије у угловима имају ширину 2,7 т а дужину!