Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

2

Киша одпочне све јаче и крупнија падати, а муња за муњом севати, — грмљавина, равлеже се преко удаљених стена тако силно да су од страха и сами њихови коњи одпочели дрктати.

Јозеф ступи под кров, пошто је Барадас узде свога коња 32 једно дрво закачио. _

„ја сам јошт у подне из Делмонте одјахао, пре, но што је ноћ наступила бијо сам у Бедоји, где сам поруку вашег светлог отца Дона Мигуела пспоручпо, одкуда сам се одма, за овамо, повратно, с намером, да пре вас овде будем. Ноу шуми, која се од Бедоја, до, на једну миљу овамо пружа, напђем на једну чету јадикујућих цигана |“

„Па — шта се они тебе тичег Зар ти јошт до данас ниси никакову чету урлајућих цигана видпог“

„Послутајте ме само, дон Јозефу, и ви ћете се уплашити! Вамптр се опет појавио!“

„Оставсе тог говора, ти још од лане о некоме вамппру бунцаш!“ рече Јозеф с' неким незадовољством.

„Тај грозни, који је од меса и крви као и ми, ухвати, прошле ноги, најлешшу девојку из циганске черге, дете од десет година, које се играјући, од своје матере удалило, и — ух и сада од страха дрЕтим! и његову врелу крв попије! Бледо, ладно, # мртво тело данас су

_ нашли |“

„Умукни једанпут!“ викне Јозеф на свог дрктајућег слугу! „да те не чујем више! Шта, се нас тичу те циганске скитнице !“

„ја вам само тричам, да би зналп из ког сам се узрока закаснио, ја самг морао слушати — морао сам мртво тело девојчице видети ! Баш на левој страни Ha спрам срца сиротог детета, види се рана — то ме је задржало, и што признати морам страх задало!“

„Какав страх! На тебе дртино неће се тај вампир запста зарадовати |“

| „Богу хвала, то имате право Дон Јозефу, али ппак обузео ме "неки страх, јасам јурио мога вранца што сам игда могао — бпло ми је све црно и необично около мене!«

»Ми немамо времена да губимо! Ти знаш, да мој брат Францишко служавку Енрику мени предпоставља — TH п то знаш, ла ја — мога, брата: не љубим |“ |

„Алп зато Енрика — ја знам |“

„С! тим боље! Ти си ми обећао да ћеш ми, на само, неку тајну 0 Енрнкн одкрити, коју нико знати несме!“

о» Догод ми је моја глава мила, несме се знаати Дон Јозефу! Јер Дон Францишко је горе љући и од самог вашег светлог отца!“

„То се тиче Енрике — јер иначе неби ја мој меки кревет, са овом колебом, заменуо, п у овој страшној ноћи тебе исчекивао!“

„То је љубав дон Јозефу, ја знам добро, да је све лака што се год ради љу бави чини! Али не водите више о томе рачуна! Дон Францишко је вас тако предухитрно, да ви сада баш никакова изгледа на Кирику лемате!“ -