Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

175 боравити могао, у који сам тек познао шта је прави живот, та зар би ме ти могла заборавити, ти ме онда пикад ни љубила ниси, то си се дакле криво заклела |“

„О, мој принче прп заклетви љу бавној, не смемо тако тачно, узети; видите, — ја сам великодушнија од вас, ја повраћам вами све ваше, јер ја „видим да ви краљицу љу-

_бите и са браком усрећити желите. Много задовољства, мој принче, у ружичтом ланцу ! Пра од Генус моли за опроштај! — ха, ха, ха!“

Аја се хтеде брзо из руку малог принца истргнути, ј у дворану повратити с вештим рачуном отвори при том свој црвени огртач који је лепо тело покривао —- испод потог имала је грофица од Генус од сами љусака трико, стегнут, до половине преију од плаве боје, и преко плећа белу од од атласа амазонску, хаљину. Те одело издаваше тако дивно њезино вито тело, да је принц у магновењу као оказењен стајао, по у исто се загледао, п тек се онда о свој њезиној дражести и примамљивости опоменуо, коју је грофица од Генус с њиме делила.

Францишко од Азис, побледи, он осети да му руке дркте п к лепој Јулији пружају се.

„Тебе једипу љубим ја, остани! Само за. једно магновење удостоји ме блаженства, да се твојој лепоти дивити могу,“ викну Францишко од Азис, п клекне па колена, „ја сам морао тако дуго без тебе живети !“

Шред једном па смрт осуђеном, клечи један принц! --= знате ли високородниче, да нам је живот, више пута, тако

· смешан и презрителан, да само — убицом постати можемо 9“

„За име бога, ти најлепша жено, коју свако мушко око прати п ти још можеш на живот мрзити > Што си само

"једну супарницу на јавном месту ни улици 0 твојим мачем пробола опроведете гомила људства суду! Ја бих те напротив за Таково дело још узвисио, јер је то дело за мене јасни доказ твоје искрене љу бави! Судови осудише грофицу од Тенус на смрт“ народ, би побеснео, да иста пресуда не беше обнародована! Ти имаде обожатеља, који ти бегство дозволише, али твој пријатељ у жељи мучени Францишко, че-