Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

| | ОТАЦ И СИН,

Францишко и не сања о предучињеноме.

Безбрижно умеша, се међу гостима, који су се тек у зору својим кућама кренули. Он опази свога брата, а доцнијен свог отца који је узнемирен и озбиљнији но обично изглед о, и који јеу дворану ступио да. своје госте испрати. — Овоме сину, ни речице није рекао, нити га је и самог погледа удостојити хтео.

Док је Францишко са озбиљним лицем стајао и мислио, шта се то догодити морало, приближи му се стари слуга Доминго, који га је као сина поштовао и љубио, и свагда се о њему као отац старао. Он та је јошт малена на својим рукама носио и с тога је, у свом младом господару подпуног поверења уживао.

» Дону Францишко,« рече стари дрктајућим гласом, »одпочела је страшна бура, с"премите се за. писту ! Ваш је светли отац јако узнемирен и хода горе доле по својој одајп. Пре тога, кад сам кроз одају пролазио с: пазио сом где једно дугачко писмо писаше. Он ми баш сад запо"веди, да вас замолим, да к њему одете !«

»Но, мој добри Доминто, зашто да ме молиш види се да ти је већ у крв прешло оно страхопоштовање, које моме отцу одајеш, но које ја од тебе, као највернијег чувара незахтевам ! TH, с неким страхом велиш да је мој отац узчемирен, — али ти знаш да ме љуби, и да сам ја с: радошћу своме отцу свагда услужан бивао! За то ћу и сада, отићи к' њему безбрижно, Доминго! Иди дакле, и реци му, да ћу одма по заповести учинити. —

» Ако п са вашим еветлим отцем с таквом мирноћом узр зговарали будете, онда ће опет све добро бити !« рече стари Доминто 6' одвашним погледом, и оде да староме господару свога првенца пријави. Домниго је познао по лицу свога господаре, да му се нешто неповољно догодити морало. — i

»Дон Францишко долази за мном /« рече Домниго своме господару, који му даде знак да се удали. —

Дон Мигуел, који се, поред своје дубоке старости јошт круто држао, скине свој лаки шешир, испод ког му се његова седа глава заблиста. Потом се приближи свом шпсаћем асталу, узме неко писмо и одпочнега пажљиво савијати па пошто то учини запечати га, својим _. претеном. —

У том магновењу уђе, као што је обично чинио, Францишко метнувши руке на преп дубоко се, с неким страхопоштовањем, поклони и стане уз врата, јер се Дон Мигуел при његовом уласку није хтео ни окренути к' вратима а камо ли да га је по обичају поздравио. Франпишко је очекивао да га отац и себи ближе позове.