Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

= =

Ca спано лупајућим срцем, приближавао се Франи ттко к' колебици Енрикиној — врата отворена — неки страх обузе му душу шта се догодило Он ступи у собицу — била је празна — постеља детиња празна — хаљине, столице, и све ствари леже разбацане по земљи — никакова, гласа ни трата, о његовој Енрики п детету!

Страшан тренутак неизвесности! Францишко истрчп на поље он сазове обитатеље осталих колебица — он мора дознати!“ Доминго се бадава трудио да очајавајућег умири. —

Нико незна да га извести!

Најпосле угледа преко широких пустара, близу дворца једту ластирку, којој одма одјезди и упета је; да ли она, буди шта, о Енрикп знаде; која им рече: Да је Енрику видипла пре зоре, где, држећи Једно дете у наручија, од стране парка уплашено, и с разбарушеном косом, брзо бежи к шуми Бедоји, где је не стане! «

Франпишко и Доминго, без оклевања, ободу своје коње, и не стане их испред очију деце џастпрке.

ТУ;

ЂБЕГСТВО,

"Енрика је заиста то, била, коју је пастирка пре ја: Разраруовену у бегству видила.

Кад је Барадас у мрачноме вавллону Енрику одрукао, врата и прозоре добро затворио, спрота девојка, од туге и страха, стропошта се онесвешћена на земљу.

Колико је времена, на мокрој земљи пи у несбичноме простор у лежала, незна — глас њезиног детета, пробуди је! — На густи мрак, који ју је покривао, није задуго могла своје очи навикнути — она свуда окол себе погледи — простор, у ком се никакови зрачак невиди, бијо је празан — прни п влажни зидови, као 7 једну масу с ливени, подижу се до горе тако, да је немогуће 6 било на бегство кроз кров, ни мислити.

Зелене отровне жабе, велики ПИ ВН и црви, пузе по зидовима и

влажпоме поду прнога вавилона,

Етрика устане — и у пуном страху, пође, с' Paa Jhnu дететом, по мрачноме простору. —

Стралпан положај! Мртвим страхом обузета, тражила је, окол себе помоћи — у залуду се трудила, да миловањем п љубљењем своје дете умири, које у овом, испарноме и нездравоме ваздуху и смрт наћи може.

Ладан зној и дрктање обузе је —> Помоћ, помоћ !« викну очајно, а после опет: »Ове је изгубљено — о мој Ф ранцишко |«

Прогнанстго ал беле. 2