Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

15 у

Пажљиво н полако, пипајући приблиши сет прозору — она јез! ! покушавала, да бар свој прет, у пукотину прозора увуче — али odn. He луд сав труд. Она пође даље — никакове клупе, нити, буди какове.“ ствари, где би се мало одморпла, или бар своје дете положити могла, „5 и по томе обема, рукама, на, утврђеним вратима, за ослобођење поку- =71 шала, јер је већ смртни страх, цело тело обузео.

Ако се Јозеф овамо прикраде — ако тај грозни у црни вавилон, силом уђе. —

На ту мисао сва се узбуди, крв јој се у жилама с леди, п већ се | 5) у њеној страхом обузетој души, учини, као да га види где се 55 КЕ Бој приближује. — Она Види његово, од освете олпстајуће се 55 ОКО, његово бледо од страсти лице и дрктајуће тјело, његове руке, 68: које се к' њој и њеноме детету, пружаху.. —

»Овета, Богоридице« и јецајући падне на колена, »зар нема помоћи у овој страшној ноћи !«

Енрикино бледо, п од смртног страха обамрло лице, било је к“ небу подигнуто. Рукама је своје дете обавила, које је, као и она, од нездравог задаја, побледило. 6 !

» Света, Богородице«, — буди од помођи спротој жени, која у овом часу, највеће своје нужде, к“ теби Очи подиже, помози матери,

која своје дете гледи како у тавнипи вене, ни дана ми неће моћи овде живити, остави мене да умрем, само овом венућем и невином детету помози. «

Енрика очајно погледи јошт једанпут окол себе, као да тражи пут Е. помоћи — у један пут је обузе нека мисао — њене очи поново оживе — она је клечала на једноме месту, које је мало сувље било да ли је то бијо миг Божи, да она баш то место прокопа и себе спасе «

»,Дакле брзо на раде, проговори сама себи »ноћ је окол тебе, само тако можеш твоје дете, а п себе спасти !«

Небринући се, што по пузећим створењама гази, одпочне по вавилону тумарати, тражећи, буди какову стварку, којом би морла Земљу копати. — Са отвореним очи, и грозничавих потресом, није ни једно место, недодпрнуто, оставила, — ништа није могла наћи што Om JOJ

од помоћи бити моглој Решително п одважно, стави своје дете, које је добро покривено било, покрај себе, п одпочне рукама земљу копати !

Мучан рад за оног, који је страхом обузет!

Са свом снагом, копала, је све дубље n дубље поред гвовдеHOT вавилона — одпочне тешко дисати — Обрави јој се необичних црвенилом оспу — дете, које је тако дуго немпрним сном обузето било, одпочне грозничаво јецати — Енрика ђипи — ужас обузе јој душу! Ако је већ доцне! ба необичном снатом одпочне даље копали — своје меке руке све је окрвавила — она на топ не пази — са севајућим озима позна, да јој посао напредује! У једанпут јој пређе страшна мисао, као што је то и могуће, да је овај гвоздени зид дубоко у земљу , укопан, и да ће јој све њене жеље осујетити,