Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

слепљавајућа светдост предусрета нас. Један водомет, обложених, од

редкостп шкољкама, и биљем, распростире у томе предсобију свежп

пријатан Ваздух. Из'а, истог, воде широке, с“ турским Ћилимовима, застрте мраморске степенице у Дворану, у којој се виде; Генерали из опШштих струка, у пуној својој тали, Високодостојници двора, неки у народном тпанском оделу, у доста, теснијг белим чарапама, кратким и богато извезениу огрталтта, п огрљицазга, од брабандског Beca, а, неки у белим пршњацима, пи плави капутима, са златним дугметима, — где торе-доле ходају. Еспартеро је ступао од једног до другег госта, с“ поздравпма, док је Међутим, — његова, супруга, која је поред своје старости, у свом уБусном оделу од тешке свиле, богатоме везу, и дратоме камењу, јошт величанствено изгледала, — госте забављала. И на госпама, се види народно одело но ct француским кројем измешано. Брилијанти, У разној величини и боји, разбацаху своје раскошне

зраке, по великој и Јако осветљеној Дворани. Из Једног угља дворане

с гадерије чује се милозвучна свпрка, произведена од капеле краљи= чине гарде, која, кроз цео дворад продире,

Зидови предсобпја, обложени су разним и вешто израђеним слиКама, које разне бојеве представљају, пу којима. се Еспартеро, час погнут на, своме коњу непријатеље нападајући, час између танадима, Као киша пад; Јућим, види. Нека се предсобија виде у плавој, а нека у

дрвеној светлости, која је вештинозг произведена.

„Двојица, од старијих Генерала, које смо већ у Делмонту позналт,

виде се у једноме од отијех предсобија, где торе-доле у неком важ-

ном говору ходају. — То су противници Еспартерови, Леон п Борзо. _ »УМи нисмо смели од ове светковине изостати, јер би пначе могли Ha себе неко подозрење навући, рече први, »но надам се, да се наша, намера, неће ради његовог тостопримства пзменути !« " Уто год на путу развитка и благостања, Ммилог нам отачаства, стоји, да се с“ пута уклони!« одтовори Борзо озбиљно. »Ви ми у души говорите — п ради тог благостања, нуждно је, да се Еспартеро од престола шпанског удали!« »Ради себичног интереса, продаје нас Енглеској, о томе имам до-

каза у рукама! «

»Говорите ли истину, Борзог Он дакле мора пасти, па ма нас тај пад и живота стао! Устанак је лако подпалити, само ако Ми и ви у том предузећу помогли будете! «

У исто време указа се, из'а неприметно подигнуте Завесе, која је ово предсобије од друге одаје делила, прислушкивајућа глава, Једног послужитеља, Еспартеровог, кога Леон и Борзо нису приметили !

»Ево моје деснице, Дону Леоне, « рече тенерал Борзо, полако но

| ипак тако јасно, да га је прислушкивајући чути могао.

»Благостање Шпаније захтева, да се он од престола удали — да

_ св за једног бољер саветника краљичиног побринемо, — Но чујте !

Краљица долази, хајдмо да се у Дворану повратио | «