Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

Послужитеља нестане иза Завесе, — оба Генерала поврате се Е осталим гостима, п несањајући да је когод њихов говор слушао.

( талерија чула -се ожпвљавајућа краљичина песма (химна) док су, кроз отворена велика врата обе краљице улазиле, вођене Еспартером и његовом супругом, која је пред њих до њихови кола отишла, била. — Краљичина мати Марија Кристина, поред своје тринајестотодишње кћери Изабеде, ступе у Дворану, праћене млошетвом дворкиња, и ађутантима,

Ретентовици Марија Кристина, била је средње величине, развијена. тела, пи имала, је тридесет и пет година. Њезина је коса, у којој се драто камење на подобију круне блистало, смеђа п као обично уплетена, Њезип је поглед горд а уста не мала, која су је издавала тордом и набуситом. На Бој је затворено плаве боје хаљина од тешког атласа, преко које је пребачен бели огртач, на. подобију велике мараме.

Млада, тринајесто-годишња краљица Изабела, — чија је сестра. Лоујва болешљива у Двору изостала, — имала је хаљину од беле свиле пскићену са млогим ружицама првенкасте боје, — велика марама, од ружичне боје и тешке свиле, на, подобију шала, ВИДИ јој се преко плећа пребачена, а у њезиној смеђој коси блиста се RDCT од злалног пвећа п са смарагдима украшени, и мала круна од драгог камења. Њезине плаве очи, које неку живости допадљивост, у младом цветаг јућем и веселом лицу показују, прате весело цело сакупљено друш(во. Јошт као дете имала је природни обичај да заповеда H захтевала,

је, да јој се свака жеља испуњава. Њезино чело није велико, а можда.

и чрез густих веђа, мање изгледа — њезин је нос танак и прав — уста су јој примамљива И мало дебљих усница. Она се разговараше с њезином дворкињои малом и црноовом Маркизом од Бевиле , а сада се забавља са капетаном АЛосатом које га је Еспартеро, на. последњем дворском балу, њојви представио. ЈА

Ва то време, погледи регентовице Марије Кристипе, прелавише оштро преко присуствујућих — она као да неког тражи! Њено се чело натушти.

Еспартеро је знао, да Регентовица, неће баш највадовљнија бити али данас се мора одсудни корак учинити, одсудни за Еспартера, или оног кога Кристина, у залуд тражаше. :

Али Херпог од Лухане, бијо је навикну побеђивали, зато je, Hy

овом часу, пуном опасношћу, тако извесно на сусрет ишао, ваону

самом боју. Старији и млађи геперали и остали почаствовани официри Гарде

краљичине, приближаваху се у томилицама. — Сваки је желио да

се те сређе удостоји , да од краљица виђен буде.

На, заповест Регентонвице, захори милозвучна свирка, с“ галерије, |

која је изазивала присуствујуће на игру а служитељи послуживаху

шампаљњом из богатог посуђа. Марија Кристина устане и удостоји ге-

нерала Нарваеца, — а не Херцега од Лухане, да с њомептру одпочне. (ви остали ељедоваше првоме пеару.

5.