Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog
51.
десне стране водп у велико двориште у ком се главна стража налази. С' леве стране двора, поред дивно украшеног парка, протиче из даљине речица » Мансанарес« која кроз цео Мадрид продире. Отупимо 2и кроз главни унутрашњи улазак у ходник, — који, цели дојни спрат дворца на четири части дели, и који је на мраморним стубовима подигнут, мора нас неко необично осећање обузети. У том ходнику, који
нас у накрст кроз целу унутрашњост води, види се између големих стубова по један стражар где горе-доле хода, и чији се ход, као из неке дубине одзива. У том полумрално осветљеноме ходпику види се, час с једне стране где по неки погурени калуђер хода, час опет с“ друге
где по неки служитељ тамо амо тумари, а лево са, свим у углу и мраку,
једва. се спавити могу врата која нас у парк воде. Чим на главни ула-
зак ступимо, видимо лево и десно мраморне стеденице пзмеђу два стуба, извијене и у станлету затворене. Степенице с' десне стране воде нас на
више, у одаје краљеве пли садање регентовице Марије Кристине, а с'
леве, у одаје младе краљице Изабеле, Између ове обе четвртине на-
лази се велика и богато украшена, „Дворана, у којој се државне драго-
цености чувају и у којој се краљевски престо за крунисање налази.
У трећем оделењу обитава, млада Принцеза Лоујза са млогоб Jним дворкињама и послужитељицама, дворским, а у четвртом налази се дворска капела.
Тачан опис појединих. одаја. дворца, изоставља се за, сада, јер овде имамо посла само са великом одајом, која, је за тарду краљичину одређена, која, се у крају дугачкога, ходника, види, и која двориште с“ парком скопчава; Ту у близости налазе се једне споредне степенице, које су између два стуба подигнуте и у стаклету затворене и које такође к' одајама, Марије Кристине воде, тако , како би, у случају нужде, брзу помоћ од своје гарде имати могла. У тој одаји гарде краљичине, видимо окол једног стола седеће: Алосата,, Прима, и Серана, испред којих по једна чаша, до половине испразњена, најбољег француског вина стоји. j |
Они се о нечем Важном разговараху. |
»Тако је, као што вам ја кажем Дону Серано, — Леон п Борзо.
»Ренерали — пријатељи мога отца! — i
»YxBahepm cy M y тавницу бачени Говори се, да се Херцег од Лухане, бојао неког сазаклетија!« приповедаше Прим зачуђеноме Францишку , док је Алосаго с неком мирноћом предасе гледао као да не слуша о чему Прим приповедаше.
УА ко говорите озбиљно, Приму, то онда сумњам, да можемо но таковој висини бити сретни! Леон и Борво су, једино својом храброћшу И заслугама, до истог стецена, дошли, а сада, да на, један само миг назови старијег, до ништа доћи могу 2« ;
»Јошт се ито говори«, дода Прим с неповољним гласом, „да је и смртна пресуда за оба, Генерала већ и подисана“ и)
»Сада се баш подписује/“ додаде Алосато,“ Еспартеро је код
Регентовице“ ~ УРА АЕ
ч