Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

зе

758 0%

a, 2

_ »Та то је страшно, та то је немугуће, Господо,“ BHEHJ Серано;

та јели можно, да живот тих славних људи, у рукама Херцега стоји, и Емали он ту власт, да оне убија, који су другијех мисли од merna?“

»Не баш тако ватрено, млади пријатењу,“ рече Алосато, устајуће

и метнувши руку на Сераново раме, не тако, јер нети, о коме ви гово-

_рите може у овом магновењу сићи и ваше речи чути! Не заборав-

љајмо, да'се несме баш све исказати што мислимо! Алп 6 удите утешени

са овим што ћу вам одкрити“ додаде Алосаго с: тихим гласом, »И Бо

партерова. је судбина већ при концује

|| Нек гласови и коради допираше одозго до њих, Серано устане. »Ja морам извесно знали « рече Францишко вачуђеним прпјате-

љима, потом узе свој шлем и оде кроз стаклена врата у ходник —

_ светлост се приближаваше на степеницама — најпре се појави један служитељ с' фењером у руди, а за њим, полако корачаше ·Еспартеро Херцегод Лухане, држећи неку севијену хартију, аза овим сљедоваше · _ његова два ађутанта. Пт Серано се постави по пропису војеном, извуче свој мач испред до-

(лазећег и спусти га доле тако, да врх истог земљу додирне. __ Еспартеро сиђе са степеница п опази познатог му племића. _УА, Дону Серано, моја, вам хвала на поздраву! Имате ли какову молбу 2 « »Имам Херцеже, но не за мене но мога отца Дона Мигуела Ceрана! « рече Францишко одважно. »Еспартеро даде знак ађутантима да напред иду — а послужитељ (с фењером одступи натраг. => ; »Говорите дакле, шта иматег« | »Мој отац има ту част, назвати се пријатеље моданчних Генерала Леона и Борза. — : Херцежево се лице намршти, он погледи са зачуђењем младог Племића. | : » Дужност је сина, да за пријатеље свога отца пита, јер се говори да су затворени 2« продужи Францишко одважним гласом.

_»Јавите вашем отцу, да се његови пријатељи находе онако, као што су заслужили! Они су подле издапце и као такови ће после два, дана ступити на крваву скелу!« рече Есптртеро љутито. »Ово велпу вашем поштованоме отпу, а не вами млади Племићу, у ком заборављам, што вас је ваша млађана крв далеко одвела !«

»J име отца мога, молим за милост, Вашу Племенпитост. « · »После два дана, имаћете са подпоручиком Примом и 6 капетаном Алосатом — јавите им ову заповест— да присуствујете извршењу

"ове пресуде, и то је мој одговор за вашу неразмисленост! “Тиме ће те

научити, крваву озбиљиост у течају вашега живота, познавати !« Еспартеро махне руком, за внак, да Френцишко одступи и оде

ходником до раскршћа, пз'а ког савије и нестане га. Францишко, тронут овим одговором, мало застане — он је увидно,

да је из сажаљена за, пријатељима отца свог изгубио добротвора, али

Ра