Prognanstvo španske kraljice Izabele ili Tajne dvora madridskog

(n O

га је још већма тиштала заповест неумолимога, — дакле његова добра пи племенита намера рђаво је примљена.

(С тешким срцем врати се у одају, да својим пријатељима јави, шта им предстоји, Но Шрим и Алосаго удалише се преко великог дворишта ка главној стражи, где их неколико официра дочекају и у своју одају уведу.

Францишко, видевши се усамљен у пространој одаји, испије остатак свога вина, стави свој мач преда сена сто, и седне на диван, који је наспрам тавно осветљеног ход= ника што води к стакленим вратима, стајао, тако, да је од туд сваког који долази спазити могао. Он није то чинио из каквог страха, јер је Серано припадао к оним људма, који одважно сваком на сусрет стоје, и који ни за какови страх не знају. Он је на то место сео само из једног узрока, да пази и да се увери, у колико је истинит онај говор, који се између чувара па дворцу проносио.

Поједини војници тврде, да од дужег времена, и то баш у поноћи виђају у великоме ходнику, што води из парка к одаји краљичине гардо, и к собама Марије Кристине неко створење, увијено у црни плашт, које, — као што

они казиваху —- није нико други но сеп краља Ф вр=

динанда.

Францишко није пи на ум узимао, што су се војници тој појави, с неким страхом чудили, он је бпо озлојеђен, за што да се баш пи једап између њих није тако одважан налпао, да тој појави на сусрет стане. Шрим и Алосаго смејали су се тој причи о вампиру, а особито Аловаго, на ком 6е приметити могло, да је хтео (ерану казатги: „ове бу тењштине сигурпо спавале,“ или „зпам ја добро за чију се љубав таково шта појављује !“

Али ераново љубопитетво гонило га је да једап пут ту краљеву сен дочека, упре, тако седећи свој поглед кроз стаклена врата к дугачкоме и тавно осветљеноме ходНику, од куда се имала, као што су војници казивали краљева сјен појавити.

Тако усамљен седео је Францишко, мислећи о својој прошлости и милој Енрици — шта се в њоме догодило, и где

8