Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Напротив према изложеноме стоји и то, да законик треба да заузме централни и руководећи положај у целом законодавству, из чега излази да он треба да се распростре на цео обим овога законодавства, у колико томе не би били противни особени разлози, н. пр. органска веза с материјама, које су уређене другим законицима или ако је дотична материја на другом месту већ довољно разрађена и не би се никаква особита. добит постигла, кад би се она пренела у Казнени Законик. Излишно је да овде наводимо у појединостима конкретне резултате, којима води ово гледиште, али ипак сматрамо да треба да скицирамо главне основе.

У разним законима, као закону о земаљској одбрани, законима о радњама, закону о преносу, законима о поштеди рибе и о риболову, пореским законима и процесном законодавству има казнених одредаба. Најбоље је да Казнени Законик остави недирнуте ове одредбе, а свакако да и не

них казнених прописа, но и тамо их нема мкого. Они се поглавито ограничавају на 55 145, 327, 328, 361, 6, 366, 1 и 10, 367, 2, 5 и 14, 368, 1, 2 И 5. Ну и у Немачкој велики део казненог законодавства није унет у сам Казнени Законик него н. пр. у закон о стечају, закон о пловидби, о царини, о штампи, законе о радњама, патентима и власништву, закон о распрескавајућим материјама, о социјалистима, законе о задругама за зараду, процесне законе, законе о чиновницима, а сем тога напомињемо да поред ових царевинских закона и поједине државе могу имати особене законе с казненим одредбама. На исти начин као немачки Казнени Законик, који се у овоме у главноме слаже и са Соде репа), израђен је и аустријски пројекат, само је у овај унето још више кривично-правне материје, којом међутим није све исцрпљено. Такви су и закони. холандеки, белгијски, женевски, закони кантона Берна и Апенцела, као и шпански и шведски пројекат. Као пример можемо овде да наведемо у кратким потезима, шта је холандски закон унео у део, који се бави иступима: Повреда реда и лица на путевима, пујдање животиња на људе или небрежљивост у држању дивљих животиња, пијанство и њему подобне радње, којима се причине какве неупутности или опасности, противааконе радње или нерадње, услед којих наступе опасности за јавни саобраћај или којима се оп спречава, паљевина сопствене непокретне имаовине без дозволе, непажљиво руковање с ватром, цртежи и т. п. утврђења без одобрења, узнемиравање ноћне тишине, просјачење, узимање лажних титула, лажних имена и т. д., вршење какве радње, за коју је потребна нарочита дозвола, осем случаја кад је стање нужде, пропуштање вођења књига о продаји извесних предмета или о лицима која се приме на преноћиште, куповање униформи од војника, подражавање новца и новчаних исправа, пропуштање да се пријави престанак плаћања, самовласне радње особа, које стоје под надзором, повреде законих полицијских наредаба, изостанак од сведочења или т. п, пропу-