Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

сл

задржала на · једном тако формалном принципу, изневерила, "би најбитније захтеве. На против једна таква ревизија треба. да се постара да све учини што је потребно да би се створило Назнено Законодавство, које ће бити сувремено, потпуно, једноставно тш само себи сагласно. Још онда кад се почело с радом на Казненом Законику од 1842 год. показала се потреба једноставне обраде целокупног Казненог Законодавства. Стога је комисији било стављено у задаћу, да изради „пројекат за Казнени Законик, као и за Општи Законик односно полицијских иступа“. Међутим последњи пројекат није израђен, усљед чега ми имамо Полицијско Казнено Законодавство, које је не само већим делом потпуно застарело, већ је без нужде и растурено, тако да многе одредбе дели мично у опште и не постоје, пошто по природи својој не спадају ни у један део законодавства, а делимично се налазе на погрешним местима, делимично опет стоје као локални прописи и ако би требале да имају општи значај и т. д.

Ипак овим разлагањем ни у колико нисмо хтели рећи, да желимо да овај законик обухвати сва могућа кажњива, дела. Такав план, усљед његове замашности наишао би на веома велике сметње, а не би био добар чак ни онда, кад би се лако могао да изведе. Многе казнене одредбе стоје у таквој специјалној вези са односима, којима се баве други закони, да је најприродније да и онв уђу у те законе, многе опет зависе од тако променљивих или тако месно ограничених односа, да не би згодно било да и оне уђу у Казнени Законик. Ну и кад би се то учинило, онда би се овим путем морало ударити у великом обиму иу Казненом Законику само генерално одредити врсту радњи, које се проглашавају за кажњиве. Питање је да ли би се при потпуноме извођењу овога реда, постигла таква добит, која би одговарала тешкоћама, које су скопчане с овим радом.“

2 Међутим одредбе овакве врсте (ВЈавке га огвећг еп) налазе се у трећем делу пројекта у приличном броју: тако поглавито 58 382, 389, 341, 347, 351, у другом делу 65 857, 361, 965, 414, 416, 417, 418, 419 п 421. Нашло се да је целисходно да се у Казнени Законик унесе једна општа казнена одредба у оним случајевима, где су специјални закони, с којима. стоје у вези ови прописи, веома многобројни и у којима за ове случајеве делимично без основа стоје једнаке казнене одредбе, а делимично их опет нема.

И у другим законодавствима, н. пр у немачком, има ових бланкет-