Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

192

ђутим у другим правцима може бити поремећај тако незнатан, да се овај израз неби могао применити.

Изгледа да овај резултат неоспорно највише одговара и гледишту које у науци влада, по коме се сматра да је узрок сваке душевне болести у каквоме поремећају мозга и централног нервног апарата, и ако се ови органи састоје. пз разних делова, који имају, у колико св то да увидети, разне функције,58

Кад ствар овако стоји онда изгледа да је неоспорно да се одговор на питање неуричунљивости услед душевне болести, неможе одвајати од питања о односу утврђеног душевног поремећаја ка дотичном делању. Кад неко н. пр. болује од нагона који се периодично појављује у томе, да краде женске ципеле, сигурно је да не треба за ово дело да буде кажњен ако се утврди да је овај нагон у такоме степену, да му он не може противстати, чак и у том случају кад он неби иначе показивао никакве видне знаке какве абнормалности; а ако би се нашло да је овај његов нагон тако опасан, да се указује потреба примене какве строге мере, онда се он може учинити безопасним тиме, што ће се дати у какав завод за душевне болести. Али у свима другим односима, он је на сваки начин као и сваки други човек урачунљив и има се сматрати да за та делања треба да одго_ вара, Исто тако као што душевно болесна лица могу учинити многа паметна делања на исти начин и из истога разлога као нормални људи, исто ће се тако и из истих разлога, који су их покретали пре но што је душевна болест наступила, ла пркосе законима, опредељавати на чињење злочина; п у овоме неће се морати ни из далека узимати да стоји утицај душевне болести, већ много пре може то служити за доказ тога, да је дотични у овоме погледу сачувао своје раније. схватање каквим циљевима има да тежџи, и његову ранију

88 Хофман, Уџбеник судске медицине, с. 881. Да може постојате један такав, привидно изолиран дефект, биће нам разумљиво, кад оценимо следеће: Прво, да, што нарочито утврђују резултати најновијих испитиваља, (в. науку о Афазијп, психомоторне центре Хицига и Фриша, радове Шарка и Феријера ит, д.) појединим психичким функцијама вероватно одговарају нарочити делови мозга, па је према томе и могуће њихово изоловано побољевање или њихова појединачна неразвијеност, и ако ми за сада једва да можемо нагађати где је седиште моралнога духа или „апарата за сузбијање моћи желења“.