Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

128

способност за изналазак срестава која су погодна за успех његовог делања, другим речима, да је сачувао исту памет, коју је и раније пмао. Стога нема никаквога разлога да се узме, да он ван граница овога особенога нагона, стоји више под каквом неодољивом унутарњом принудом, нежеди какво друго лице, и да га због тога не треба казнити ни за извршење каквог другог злочина, за који се не може доказати да стоји у вези са овим нагоном. Можда би се могло узети,

је његова урачунљивост смањена и у другим правцима, али ако се смањена урачунљивост у опште не признаје као основ за искључење казне, онда она не може ни овде дотле довести. Ако би се овде усвојило гледиште: све или ништа, онда би последица тога било то, да би се од какве особе, која можда болује само у једном јединоме погледу од какве невине перверзности, учинило лице које се никако не може казнити и које се због тога мора учинити безопасним, као опасни душевни болесник. Или би се, да би се избегао орај претерани резултат, оклевало да се оваквим стањима прида какав утицај у погледу урачунљивости, па би се казнила и таква делања, која су очевидно извршена под каквом психичком принудом, за која не би требало да постоји казна. Може се на сваки начин признати да се швајцарским пројектом овде уклања жаока тиме, што се по њој с једне стране у таквим случајевима даје судији неограничено право да казну спушта, а с друге стране допушта примена мера сигурности, као према неурачунљивима. Ну у овоме погледу овај про. јекат није ни у колико мање еластичан (5 39 и 56), тако да се швајцарском пројекту на сваки начин не може признати никаква већа практична целисходност, међутим он је теоријски слабији и може произвести повреду права тиме, што се по њему у опште, у таквим случајевима где је очевидна неурачунљивост делања, изриче казна.

У толико више има разлога да се задржи устројство предложено у 5 44, што би друго какво у појединим случајевима изазвало баш такве резултате, који су сасвим претерани и опасни. Да ли ће н. пр. онај који је учинио какво убиство бити доживотно затворен у какав казнени завод или у какву лудницу, може можда само по себи бити готово све једно. Али у последњем случају доживотни затвор зависиће од тога, да ли ће дотични и до краја свог живота остати