Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

124

опасан душевни болесник. то лекари. на неколико дана после његовога затварања констатују да је он излечен, онла се он мора пустити у слободу.“ Ну ако убиство у ствари није последица душевне болести, то би он на овај начин избегао не само од казне и од онога, што би се могло сматрати као њен еквивалент, већ би се овакво лице пустило у друштво, и ако је опасност од њега остала она иста, пошто се она није ни заснивала, на његовом промењеном душевном стању С тога се не може порицати, да у многим сл тучајевима може имати вредности, да се казна примењује увек, где је то могуће, а не да се с тим задовољава, да је за друштво готово све једно, да ли ће се на дотичног применити казна или поступак за душевно болесна лица. Уређење, по коме кажњивост зависи од тога, да ли учинилап има какав болесни поремећај мозга, као п од тога, да ли је овај поремећај достигао такав степен, да се с медецинског гледишта може сматрати као болест, уређење, даље, које ову тако произвољну одлуку, која зависи од оцене, оставља час јелном, час другом лекару, тако да се мора напустити свака мисао о каквој јелноликости, уређење, које сем тога води томе, да се безопасна лица морају затварати као опасни душевни болесници, јер су они оглашени за опасне, тиме што су од казне ослобођени, као и томе, да се тешки и опасни злочинци могу слободно шетати, зато што су они услед каквог болесног нагона, од кога су у време учињеног дела патили, и који можда не стоји пи у каквој вези са злочином, ослобођавају од казне и притва-

8 Како ово може лако да наступи, види о томе између осталога нроф. мед. Балет, у Вшени аде Ја Сотпизајоп Репшет тате Тибегпабопаје 6 тепе Пугавоп 1895: „О'аште раге, Ја аигбе де а сбацезега оп, дачапа еЏе а Пеџ, е5; 5ићогдоппее а Гаујв ди тефејп (гаПацб, аш гезђе јисе де Горрогпе де ја зогбе, сототе Је гејеуа тејапсонацетец Атђгојке Кагфси, роџг реп аи 5 ашз5е Фипе де сез [обез а гепиазјопа р5 оп тоа согорееђев, Јез аНбпез јез рз Фапсегепх Боптгопб бЕге гешиа еп Нђегје еј Ја зостеће пе зега раз ргојссее сопфге гебопг де Тепга дерогађ]је епегатетецк“.

6 Да душевно болесва лица, независно од њихове болести, могу зити покренута обичним људским страстима, каже и Ог. Моделеј (Мапазјег) у Кезропефићу та Мепба! Пјзеазе, Гопдоп 1851: „То зау о; сиећ зп опе %ћаћ ће ћаз по ројуег оР сопфтој аз а запе регвоп, зуоша ђе едпзПу шшгие. та, + зилебу јивЕ ууе шпзе адпиб зоте тезаџге ор гезропа фу 18 апу вазе“. Тако и Букнил ц Туке, МапцеГ о! рзућојоаса! Мефете, Гопдоп 1874, Е. 1 и 688. (Обоје цитирано код Стефена с. 175 и 178).

·