Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

рања због тога, што су се непосредно после учињеног дела

излечали од њиховог болесног стања, — такво уређење по нашем нахођењу не представља напредак ни у коме погледу према уређењу. какво је у данашњим законима у опште уоби-

чајено, по коме кажњивост зависи од конкретне способности

учиниоца да своја делања разуме п да њима влада, и која, на тај начин придаје душевној болести само такав значај, какав јој припада као узроку недостатака.

Кад се расуди како се у ствари и сами стручњаци мало слажу о душевним болестима, пошто некл нагињу чак томе, па све злочине на ове сведу, не сме се, на сваки начин, ду тшевна болест узимати као казн-искључујућа околност у већем. обиму, но што јо то управо потребно.

(С друге стране законски пропис, који тражи да је душевна болест имала утицаја на дотично делање, не чини никакво опасно ограничење значаја, који би у даном случају требала да има констатована душевна болест, као што и мо. тиви за немачки и холандски казнени закон истичу."

6 Ако је наука дошла до тога резултата, да се душевне болести никад не могу сматрати као парцијелне у томе сми слу, да оне само у појединим правцима искључују употребу разума п слободу воље, онда ће се увек моћи констатовати она узрочна веза између душевне болести и кажњивих делања, која је потребна за некажњивост. Кад се оваква узрочна веза тражи, онда с једне стране нема никакве опасности да ће се учинити не право, с друге страов избегава се да се прида једна врста законске санкције једном научном учењу, које се може сматрати у најмању руку као веома, оспорено и у стручњачким круговима. Тако карактерично је.

8 У ранијим талијанским пројектима био је, поред осталих „бабо де Тоша“ нарочито означен као општи основ за неурачунљивост, али је то у последњем пројекту изостављено између осталог с тога, што се 00јало да ће се у ово рачунати сва могућа душевна стања, која би се могла означити као „тоа“. Дански закон оглашава за некажњиве луде и оне, који због непотпуног развића, поремећаја или слабости разума, нису били свесни кажњивости делања; али се израз „луд“ има овде на сваки начин узети у ужем смислу других старијих закона.

87 „Пројекат казненог законика за северо-немачки савез,“ Берлик 1870. „Мотиви“ с. 55. „бевећједелв уапће! Мјебфоек уоп 5егајгесће“ 1881. Г. с. 345.