Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

126

да саксонски санитетски савет (Гапдевшеф паЈкоПерши) у једном објашњењу, учињеном поводом пројекта немачког казненог закона, управо предлаже, да треба сматрати да је способност за самоопределење тада искључена кад, пили:

а) недостаје она душевна способност, која је потребна да. се разликује право од неправа, или

6) Кад је делање учињено у несвесном стању или у каквој душевној болести, којом ве искључује употреба разума или у опште или у особеном правцу, који је при томе делању п заступљен, као п то, да медецински факултет у Лајпцигу у своме објашњењу полаже на то особиту важност да се пстакне веза са инкриминованим делањем.58

Холандски закон пошао је путем, који се у неколико разликује од швајцарског пројекта, јер он у чл. 37 вели; „Неће се казнити онај, који учини какво дело, које му се не може урачунати због непотпуног развића или каквог болесног поремећаја његових душевних способности“,89

Као што се види овде закон потпуно оставља примени права, да она одлучи кад наступа неурачунљивост, због ду: шевних болести или подобних стања. У толико је овакав састав свакако бољи од онога, о коме смо скоро говорили пошто по њему није суд принуђен да увек узме неурачунљивост, гди лекар изјави да стоји душевна болест, али с друге његовом неодређеношћу ипак широм отвара врата оваквој пракси. Гди су појмоми тако неодређени као на овом пољу п гди тако разна мнења стоје једно другом насупрот, закон не треба да пропусти да прецизира оно, што се без повреде

83 Пројекат Казненог Законика за северо-немачки савез „Мотиви е. 55.

59 Овде је закон отступио од пројекта, који је изрично истакао да душевни поремећај мора стојати у узрочној вези са конкретним делањем: Вићеп вфааф 15 (еп папдеп уап даб Те6 :јпеп уП Ње ђерајеп“.

У истом правцу као холандски закон и садањи закон Невшатела у чл. 70. .

П п'уа раз аенЕ Тогааце | ашбепг ббаћ еп ебаб де абтепсе, оп до! еђаћ, запз за Ташфе еп ббађ а' по шбеПесвиве ап тотепј де 7 асмоп.

Изгледа да је нарочито мало основано тражење да буде „без кривице“.

Лист предлаже:

»„У кривицу се пе може урачунати такво делање при коме се учинилац налазио у таквом стању, које искључује урачунљивост, бесвесност или поремећаја свести, болесног прекида или поремећаја душевне радње“.