Projekat opšteg kaznenog zakonika za Kraljevinu Norvešku : motivi izrađeni od Komisije, postavljene Kraljevskom odlukom od 14 novembra 1885 god. po želji Ministarstva pravde nemačkog carstva

Према томе, ми можемо у погледу полицијског законодавства да поделимо државу у три разна главна одељка:

1. Општине, које немају готово никаквих прописа;

2. Општине, у којима важи застарела Полицијска уредба за вароши;

8. Општине, које су израдиле за себе своје полицијске прописе.

Ну ово је само главна подела. Као што је већ изнето, полицијски прописи могу се међу собом разликовати у погледу садржаја а поред њих може да важи у већем или мањем обиму и старо законодавство, али и сеоске општине у којима је важила полицијска уредба, такође немају једноставан закон, пошто је нађено да се и на њих има да примени час један, час други део уредбе.

Овакво уређење или боље рећи оваква оскудица уређења, брањено је као једно, начелно најправилније стање. За време припрема за горе поменути закон за Кристијанију, изјавило је Министарство Правде, да је Општи Полицијски Законик један такав посао, који би се показао као „потпуно непрактичан, пошто се он бави с односима, који су у течају времена подложни сталним променама и због тога неподесни за законску кодификацију, већ се за ове прописе много пре може да препоручи како кад, по потреби, почесна ревизија (Протоколи Отортинга | с. стр. 9)“ Комисија, која је била постављена за тај посао, сложила се потпуно с овим и изјавила је да је цела та материја у првом реду „чисто комунална“, па се мора узети да ће житељи општине за њу прописати најбоље и најподесније уредбе, јер ће моћи потпуно да оцене потребе њихове ошштине и да саму ствар најбоље познају.

Кад се за разлог оваквог уређења износи променљивост односа, који су предмет полицијског законодавства, може се насупрот томе рећи, да се овај циљ на тај начин рђаво постиже, пошто је ово уређење баш до тога довело да се на ове односе, по већој части, примењују прописи, којима сада има већ 200 година. Међутим, срећом, штета, која се овим чини, није тако знатна, јер није тачна ни изнета претпоставка ни Прописа, за Кристијанију изгледа да није тако, пошто се из овога прописа

види, да оно што је по овоме пропису кажњиво, може да буде у исто време кажњиво и по осталом полицијском законодавству.